Miloš Petković rođen je 11.10.1991 godine u Aleksincu. Aleksinačku gimnaziju završio je 2010 godine na prirodno-matematičkom smeru.
|
|
 Иван Јовановић рођен је 8. септембра 1978. године у Јаковљу. Основну школу завршио је у свом родном месту, а гимназију „Дракче Миловановић“ у Алексинцу. Основне академске студије Француског језика и књижевности завршио је на Филолошком факултету Универзитета у Приштини, а магистратуру и докторске студије на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. У периоду од 2000. до 2005. године радио је као преводилац за француски језик на Косову и Метохији, од 2005. до 2010. године као професор француског језика у ОШ „Вук Караџић“ у Звечану и Прилужју. У исто време обављао је функцију директора Француског културног центра у Косовској Митровици. Од 2010. до 2012. године, И. Јовановић био је запослен у Француском институту у Нишу где је радио као сарадник за културу и као професор француског језика. Своју универзитетску каријеру започиње 2012. године на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, на новоотвореном Департману за француски језик и књижевност, где се бира у звање асистента. Иван Јовановић изабран је у звање редовни професор 2024. године. Од 2017. до 2025. године обављао је функцију управника Департмана за француски језик и књижевност, а од 2022. године и данас обавља функцију продекана за међународну и међуинституционалну сарадњу. Године 2023, именован је за српског директора Института Конфучије Универзитета у Нишу. Од 2021. године и данас, И. Јовановић је председник Удружења професора француског језика Србије.
У својој научној каријери, Иван Јовановић је објавио 70 научних радова у области контрастивне француске и српске лингвистике, посебно лексикологије. Већина његових радова бави се проблемима фразеологије, паремиологије и опсцене лексике као и традуктологије. Учествовао је на преко 50 међународних научних конференција, објавио је два универзитетска уџбеника из граматичке морфологије и лексикологије француског језика, два приручника-речника из дидактике француског језика, четири превода теолошких књига, превод једне збирке поезије и пет приказа научних публикација. Иван Јовановић руководи међународним научним пројектом Романистика и словенски језици, књижевности и културе у контакту и дисконтакту. Учествовао је у пројекту Душан Милачић: преводилац, романиста и ерудита, који је финансирало Министарство просвете Републике Србије, а реализовао Народни музеј у Нишу и Народна библиотека у Прокупљу. Учествује и у пројекту Филозофског факултета у Нишу и Департмана за француски језик и књижевност Развој Филозофског факултета и франкофоне вредности. Од 2022. године руководилац је пројекта Француски језик на раном узрасту. |
|
|
Професионалну каријеру започела је на Фармацеутском факултету као истраживач-приправник, где је била ангажована на националном научном пројекту из области фармацеутске технологије. Од 2018. године ради у Институту за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“, где је обављала више стручних и руководећих функција у производњи и контроли лекова и медицинских средстава. Од 2023. године носилац је научног звања – научни сарадник. Аутор је и коаутор више научних радова у међународним часописима и учесник бројних стручних и научних скупова у земљи и иностранству. Усавршавала се на институцијама у Словенији, Немачкој, Турској и Србији, и била укључена у наставни рад и менторство студената Фармацеутског факултета. Говори енглески језик, служи се француским и немачким, и активно учествује у широј академској и стручној заједници. Удата је и мајка двоје деце. |
|
 Др Александар В. Милетић (Алексинац, 1982), историчар. Основне студије историје завршио на Филозофском факултету у Нишу. Докторирао на Филозофском факултету у Београду, на катедри за Историју Југославије, са темом Политичка делатност Милована Ђиласа 1944-1954. (ментор академик Љубодраг Димић). Ужа поља интересовања везана су за историју спољне политике и дипломатије социјалистичке Југославије, биографије и делатности историјских личности. Виши научни сарадник на Институту за новију историју Србије. Живи и ради у Београду. |
|
 Урош Д. Микетић рођен је у Пећи 29. маја 1992. Основну и средњу школу завршиоУрош Д. Микетић рођен је у Пећи 29. маја 1992. Основну и средњу школу завршиоје у Алексинцу. На Филозофском факултету Универзитета у Приштини са привременимседиштем у Косовској Митровици завршио је основне (2015) и мастер академске студијеисторије (2017). Добитник је награде „Истакнути студент“ Филозофског факултета (2015),а био је и стипендиста општине Алексинац и републичког Фонда за младе таленте„Доситеја“ (2015–2016). Уважавајући чињеницу да је од 2018. као истраживач распоређен на Филозофском факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем уКосовској Митровици, у оквиру пројекта „Косово и Метохија између националногидентитета и евроинтеграција“ који је финансирало Министарство просвете, науке итехнолошког развоја Републике Србије, фокусиран је на историју Косова и Метохије ујугословенском и постјугословенском периоду. Објавио је преко тридесет научних радовау земљи и иностранству. Докторирао је на матичном факултету 2024. године („ИсељавањеСрба и Црногораца са Косова и Метохије 1966–1981. године : узроци, ток и последице“), азатим изабран у звање научни сарадник. Живи и ради у Косовској Митровици. |
|
|
Dr Vladimir Rakić, doktor medicinskih nauka, Rođen je u Aleksincu 1981. godine. Osnovnu školu i gimnaziju prirodno-matematički smer, završio u Aleksincu, kao odličan đak. Šestogodišnji Medicinski fakultet u Nišu, završio kao odličan student. Diplomirao u junskom roku, sa ocenom 10. U toku studiranja bio izabran od strane Ministarstva prosvete Republike Srbije, za talentovanog studenta. Posle diplomiranja zaposlen od strane Ministarstva prosvete Republike Srbije, dobio posao na konkursu za mlade talente i odmah dobio specijalizaciju. Kao odličan student bio stipendista Ministarstva prosvete, Fonda za mlade talente. Istovremeno, kao odličan student, dobijao stipendiju grada Niša.
Završio četvorogodišnju specijalizaciju radiologije sa odličnim uspehom. Posle specijalizacije završio doktorske studije, odbranio doktorsku disertaciju sa ocenom 10 i dobio zvanje doktora medicinskih nauka. Dobio dvojezičnu diplomu doktora medicinskih nauka, na engleskom i srpskom jeziku. Govori engleski i nemački jezik. Diplomu jezika dobio u Beogradu. Živi i radi u Nišu.
|
|
|
Од 2010. године играла је у филмовима и серијама рађеним у домаћој и oд 2010. године играла је у филмовима и серијама рађеним у домаћој истраној продукције: ”The Woman Who Brushed Off HerTears”, ”Фолк, ”Неспоразум”, ”Видети значи веровати”, ”Ургентницентар”, ”Државни службеник”, ”Baaghi 3”, ”Златни дани”, ”Клан 2”, ”Замка умраку”, ”Изазов”, ”Наледство”, ”Заова” и многим другим.Играла је у представама у ДКСГ у Београду, Театру Вук, Звездара театру, Театру Одеон, Позоришту Пинокио, и многим другим. Истакнуте представе: ”Ја сам птица, ја сам све!”, ”Annelies, сновиђење по дневнику Ане Франк”,“Породичне приче”, “Me Sem Šaban - Краљ Цигана”, ”In His Mind”, ”Меница безпокрића”… Такође је учесник и многих глумачких фестивала широм Србије ирегиона.Као перформер извела је преко преко 100 перформанса у Србији ииностранству, а најкомплекснији пројекат у коме је радила као перформер уоквиру Абрамовић института јесте изложба ”Чистач” у Музеју Савременихуметности у Београду 2019/20. године.Живи и ради у Београду где је активни члан ансамбла Театра Одеон, члан Удружења драмских уметности Србије, предавач сценског покрета у музичкој школи Supervoice, перформер Абрамовић Института. |
|
|
Njegova istraživanja fokusirana su na modelovanje poslovnih dokumenata, kontekstualnu analizu i digitalnu transformaciju poslovnih procesa. Tokom profesionalne karijere učestvovao je u razvoju inovativnih rešenja za optimizaciju poslovnih procesa kroz inteligentne informacione sisteme. Trenutno živi i radi u Beču, Austrija, gde je zaposlen kao Senior Business Analyst u kompaniji Generali Osiguranje. Autor je više naučnih radova objavljenih u međunarodnim časopisima i učesnik brojnih konferencija iz oblasti informatičkih tehnologija i poslovne analitike. Njegov rad doprinosi unapređenju poslovnih procesa kroz primenu naprednih analitičkih metoda i digitalnih tehnologija. Rado se vraća rodnom Aleksincu. |
|
|
Diplomirala je na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2007. godine sa prosečnom ocenom 9,81. Tokom studija bila je stipendista Ministarstva prosvete Republike Srbije i Fondacije Hemofarm. Dobitnica je nagrade „Profesor Ivan Berkeš“ za najboljeg diplomiranog farmaceuta, kao i nagrade Univerziteta u Beogradu za studenta generacije Farmaceutskog fakulteta u školskoj 2006/2007. godini. Doktorske akademske studije iz oblasti farmakokinetike i kliničke farmacije upisala je 2007. godine, a doktorsku disertaciju pod nazivom „Biofarmaceutska karakterizacija tableta sa trenutnim oslobađanjem levotiroksin-natrijuma“ odbranila je 2013. godine, čime je stekla zvanje doktora medicinskih nauka – farmacija. Profesionalnu karijeru započela je u kompaniji Galenika a.d., gde je od 2008. do 2014. godine radila u oblasti kontrole kvaliteta lekova. Od 2014. godine živi i radi u Norveškoj, gde je stekla norvešku autorizaciju za farmaceuta. Trenutno je zaposlena u biotehnološkoj kompaniji AlgiPharma, na poziciji odgovornog lica za obezbeđenje kvaliteta. Udata je i ima dvoje dece. |
|
|
Аутор је више научних радова, о примени метода вештачке интелигенције у машинству, од којих су два објављена у водећем међународном академском часопису „Elsevier”. Коаутор је универзитетског уџбеника под насловом „Пројектовање система управљања“, који је објавио Машински факултет у Нишу 2021.године. Радећи на имплементацији информационог система, у више реномираних производних компанија, специјализовао се за програмирање пословних апликација и база података. |
|
| Др Жељко Ј. Младеновић, је рођен 19. 6. 1985. год. у Алексинцу. После завршене основне школе: „Аца Милојевић“ (данас: „Вожд Карађорђе“) 2000. год. уписао је природно-математички смер гимназије: „Дракче Миловановић“ у Алексинцу (данас: „Алексиначка гимназија“). Током школовања награђиван је за учествовање на такмичењима из историје, хемије и за литерарне радове. Након завршене гимназије 2004. године уписао је студије психологије на департману за психологију Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Током студија три пута је био награђен као најбољи студент на департману и био је стипендиста Министарства просвете и спорта и „Фонда за подстицање обдарених ученика и студената са територије општине Алексинац“. Дипломирао је почетком 2009. године са просечном оценом на студијама 9,90 (на дипломском 10) и био је награђен као најбољи студент департмана (студент генерације) и један од двојице најбољих на факултету. Децембра 2009. године уписао је докторске академске студије на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Докторску дисертацију под насловом: „Афективно примовање естетских процена“ одбранио је 14. марта 2013. године и тиме је стекао звање доктора наука-психолошке науке, просечна оцена на докторским студијама била је 9,83. Од 17. 11. 2025. год. ради у звању доцента на Департману за филозофске науке и уметност Државног Универзитета у Новом Пазару, а пре тога је радио на Академији васпитачко-медицинских струковних студија- Одсек васпитачких студија Алексинац као професор струковних студија и Интернационалном Универзитету у Новом Пазару као доцент. У средњим школама: „Прота Стеван Димитријевић“ и „Шуматовац“ у Алексинацу и основној школи „Вожд Карађорђе“ у Алексинацу предавао је верску наставу, а у средњој школи „Бранислав Нушић“ у Сокобањи предавaо је психологију. До сада је објавио двадесет седам научних и стручних радова, и имао је петнаест саопштења на научним и стручним скуповима. Ожењен је и живи у Алексинцу. | |
|
На Катедри за српски језик и књижевност изабрана је 2008. најпре у звање сарадника у настави, 2011. у звање асистента и 2017. у звање доцента за ужу научну област Савремени српски језик. Била је секретар Катедре за српски језик и књижевност, члан Наставно-научног и Изборног већа. Била је ангажована на факултетским пројектима „Истраживања српског језика на Косову и Метохији“ (2010), и „Косово и Метохија између националног идентитета и евроинтеграција” (2011-2020), које је финансирало Министарство за просвету и науку Републике Србије Као гостујући професор преко Еразмус+ предавала је на Универзитету у Болоњи (Италија) и Лођу (Пољска), а као предавач по позиву на Катедри за славистику Универзитета у Бечу (Аустрија). Учествовала је на бројним семинарима и конференцијама у земљи и иностранству. |
|
 Ивана М. Станишев рођена је 25.01.1983. године у Нишу. Основну школу завршила је у Ражњу. Природно-математички смер Гимназије „Дракче Миловановић“ у Алексинцу похађала је у периоду 1998-2002. године. Била је носилац Вукове дипломе и специјалне дипломе из Математике.На Природно-математичком факултету у Нишу, на Одсеку за математику и информатику, дипломирала је 2008. године. Докторске студије је завршила са просечном оценом 10.00. Докторску дисертацију „Уопштени инверзи и квазихипонормалне матрице у просторима са недефинитним скаларним производом“ одбранила је 2016. године на Одсеку за математику Природно-математичког факултета у Нишу. Радила је као истраживач-приправник на Природно-математичком факултету у Нишу. Од 2013. године запослена је на Техничком факултету у Бору. Године 2024. изабрана је у звање ванредни професор. Током професионалне каријере учествовала је у настави на математичкој групи предмета: Математика 1, Математика 2 и Статистика. Од 2009. ангажована је на научним пројектима Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Аутор је једног универзитетског уџбеника, као и више радова из области математике публикованих у међународним часописима, једног рада у зборнику националног значаја и великог броја саопштења на међународним скуповима. Рeцензент је једног универзитетског помоћног уџбеника и бројних научних радова у међународним и националним часописима. Живи у Нишу, удата је и има једног сина. |
|
 Др Марко Јанковић. Рођен је 24. септембра 1981. године у Алексинцу. Основну школу и гимназију завршио је у родном граду са одличним успехом. Звање дипломираног економисте и мастера стекао је на Економском факултету Универзитета у Нишу, а звање доктора економских наука 21.1.2014. године на универзитету International Business School у Републици Бугарској. Диплому за стицање звања брокера добио је 2009. године у Београду од стране Комисије за хартије од вредности Републике Србије. У току професионалне каријере радио је на позицији финансијско-комерцијалног директора у предузећу „Ферос д.о.о.“ из Алексинца, као и на позицији генералног директора у ЈКП „Паркинг сервис“ Ниш. У научно звање доцента изабран је 2015. године на Високој школи за пословну економију и предузетништво из Београда. Аутор је једне књиге, две монографије и преко 50 научних радова. Био је члан редакцијског одбора научног часописа „Економика“ Ниш. |
|
|
Основне студије географије завршила је на Природно-математичком факултету у Приштини. Постдипломске студије на Географском факултету Универзитета у Београду похађала је у периоду од 2002. до 2005. године, када је стекла звање магистра просторног планирања. Докторске студије на Природно-математичком факултету у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици, похађала је од 2013. до 2016. године, а докторску дисертацију из области заштите животне средине одбранила је 2016. године, на тему природних потенцијала Нишке котлине у функцији одрживе аграрне производње. Више од двадесет година професионално је посвећена образовању, радећи у основним и средњим школама, као и у високом образовању. Ауторка је универзитетског уџбеника и бројних научних и стручних радова, претежно као самостални аутор, објављених у домаћим и међународним публикацијама, као и учесница истраживачких и образовних пројеката из области географије, екологије и одрживог развоја. У свом педагошком и научном раду полази од уверења да су радозналост, истрајност и вера у знање темељ личног и професионалног развоја младих људи. |
|
|
Radila je kao predavač i examiner/moderator u okviru međunarodnog obrazovnog programa International Baccalaureate Diploma Programme. Na Fakultetu informacionih tehnologija Univerziteta Metropolitan je radila od 2008-2019. godine, najpre kao asistent, a zatim kao nastavnik i istraživač. Autor je i koautor više od pedeset naučnih radova objavljenih u domaćim i međunarodnim zbornicima konferencija, kao i u međunarodnim stručnim časopisima. Oblast istraživanja kojom se bavi obuhvata statističku teoriju komunikacija sa fokusom na bežične telekomunikacije, detekciju signala, 5G mreže. Od 2019. godine živi i radi u Švedskoj. |
|
|
Radila je kao predavač i examiner/moderator u okviru međunarodnog obrazovnog programa International Baccalaureate Diploma Programme. Na Fakultetu informacionih tehnologija Univerziteta Metropolitan je radila od 2008-2019. godine, najpre kao asistent, a zatim kao nastavnik i istraživač. Autor je i koautor više od pedeset naučnih radova objavljenih u domaćim i međunarodnim zbornicima konferencija, kao i u međunarodnim stručnim časopisima. Oblast istraživanja kojom se bavi obuhvata statističku teoriju komunikacija sa fokusom na bežične telekomunikacije, detekciju signala, 5G mreže. Od 2019. godine živi i radi u Švedskoj. |
|
|
OBRAZOVANJE
RADNO ISKUSTVO
PROFESIONALNA USAVRŠAVANJA I DRUGE AKTIVNOSTI *Avgust 2016. - London, Engleska Studijski boravak, kod eminentnog i vodećeg britanskog kolorektalnog i laparoskopskog hirurga Prof. Dr J. Nunoo Mensaha u King’s College Hospital *Novembar 2016. - London, Engleska Pohađao kurs za “VAC i ABThera” terapiju u lečenju komplikovanih hirurških rana i rana prednjeg trbušnog zida sa tzv. “otvorenim trbuhom” u Weston Education Centre, King’s College London *Decembar 2017. - London, Engleska Pohadjao kurs za “Ligasure” metodu operacije hemoroida u Weston Education Centre, King’s College London *Januar 2023. - London, Engleska Pohadjao masterklas iz Proktologije (Certificated Proctology Masterclass), Bush House, King’s College London *April 2023. - London, Engleska Boravak u King’s College Hospital kod eminentnog i vodećeg britanskog kolorektalnog i laparoskopskog hirurga Prof. Dr J. Nunoo Mensaha *April 2024. - London, Engleska Pohadjao masterklas za lečenje IBD - Kronovu bolest i Ulcerozni kolitis, King’s College London *Jun 2024. - London, Engleska Pohadjao masterklas za proktologiju, King’s College London *Mart 2025. - Beč, Austrija Sertifikat za izvođenje Trilogy operacije hemoroida, bolnica "Sisters of Mercy" Druge aktivnosti:
ČLANSTVA
UČESNIK MNOGIH VISOKORANGIRANIH HIRURŠKIH KONGRESA U ZEMLJI I INOSTRANSTVU
Predavač na kongresima u zemlji i inostranstvu, uključujući i sledeće: – April 2016. AAEF Surgical Congress, Barselona, Španija – Maj 2018. Novine u medicini, Kragujevac, Srbija – Maj 2019. Kongres digestivne hirurgije, Opatija, Hrvatska – Decembar 2023. Albansko društvo za medicinu - Kongres opšte i kolorektalne hirurgije, Tirana, Albanija NEKI OD NAUČNIH RADOVA
|
|
|
Од 2022. године ради у Центру за филозофију, Института друштвених наука у Београду. Тренутно је у научном звању вишег научног сарадника. Његова поља истраживања су: Филозофија духа; филозофија науке; филозофија психијатрије; теорије свести и сопства; феноменологија социјалне когниције. Полазник је више летњих школа (Central European University Summer School “Mind, Matter, and Consciousness”, Copenhagen Summer School in Phenomenology and Philosophy of Mind, CIFAR Neuroscience of Consciousness Winter School, Bochum Situated Cognition Spring School). Објављивао је научне радове у значајним националним и интернационалним часописима, и учествовао на бројним научним скуповима и имао саопштења у земљи и иностранству. Као стипендиста Универзитета у Фрибургу (Швајцарска) био је гостујући истраживач на постдокторском нивоу код проф. Мартине Нида-Румелин, 2016. Као гостујући истраживач и стипендиста Европске асоцијације за филозофију науке (ЕПСА) боравио је на Универзитету у Стокхолму 2019. Имао је и истраживачку посету Одељењу за психијатрију Универзитетске клинике у Хајделбергу 2022. Године 2019. освојио је и награду за есеј коју додељује Универзитет у Оксфорду под насловом „Pre-Reflective Self-Awareness and the Nature of the Self“ (Prereflekstivna samosvest i priroda sopstva). Од 2020. до 2022. радио је као истраживач при Институту за филозофију у Београду на међународном пројекту Sciences of the Origin (koji se realizovao u okviru projekta New Horizons for Science and Religion in Central and Eastern Europe (уз подршку Института за науку и религију Иан Ремзи при Универзитету у Оксфорду), финасиран од Фондације Џон Темплтон. Нешић је водио подпројекат који се тицао филозофије когнитивних наука у оквиру Sciences of the Origin пројекта. За време трајања пројекта учествовао је у организовању међународне конференције, интензивних регионалних и међународних курсева, снимању едукативних видеа и онлајн интервјуа са познатим светским филозофима, као и у уређивању зборника. Као научни сарадник Института друштвених наука, др Нешић je покренуо низ нових активности и иницијатива. Са психијатром, др Стефаном Јеротићем из Клинике за психијатрију Универзитетског клиничког центра Србије организовао је у 28. новембра 2022. симпозијум поводом 100 година феноменолошке психопатологије у свету. Организатор је (заједно са др Стефаном Јеротићем) семинара Филозофија и психијатрија који се реализује на Институту друштвених наука. Истраживачки рад у филозофији духа крунисао је монографијом на енглеском језику која тематизује различите теорије сопства (селфа) под називом SELF: From One to Many and Back to None. У слободно време бави се аматерском астрономијом. |
|
|
По завршетку oсновних студија Марија Никодијевић је уписала докторске академске студије – Економија, модул Рачуноводство, на Економском факултету Универзитета у Нишу. Докторску дисертацију на тему „Систем буџетирања предузећа у новом пословном окружењу“ одбранила је 14.10.2021.године, под менторством проф. др Благоја Новићевића. Њена професионална и научноистраживачка интересовања укључују област рачуноводства, са фокусом на управљачко рачуноводство и савремене методе и концепте буџетирања. Аутор је неколико радова објављених у часописима категорисаних од стране Министарства просвете и зборницима научних конференција. Своју професионалну каријеру Марија Никодијевић је градила у секторима банкарства, осигурања и туризма, а у рачуноводству је провела највећи део каријере. Тренутно ради као специјалиста финансија у компанији Нелт. Служи се енглеским језиком. Поседује одлично познавање рада у MS Office пакету, као и знање рада у ЕRP-у. Удата је и мајка је троје деце. |
|
|
Научним радом почео је да се бави 1981. године. Током каријере бавио се бројним и разноврсним темема из новије историје Србије и Југославије. Иако његов научни опус обухвата широк временски период, читав 19. и прву половину 20. века, посебну пажњу поклонио је изучавању привреде Краљевине Југославије и Србије током Другог светског рата, улогом српске управе за време окупације, партизанским покретом, и бројним другим темама. Иако се превасходно бавио политичком, економском и војном историјом, извесну пажњу посветио је истраживању друштвене и културне историје Србије Из ове проблематике је у научној периодици, у земљи и иностранству објавио четири монографије и више студија, чланака, саопштења са научних скупова критика и приказа. Писао је за енциклопедијака издања: Српска енциклопедија и Географија Србије. Учествовао је с рефератима на више десетина научних конференција, саветовања и научних трибина у земљи и иностранству. Његов укупан научни опус износи око сто прилога. Има значајно учешће и као организатор научног живота, приредио је четири зборника радова међународног карактера, организовао је четири међународна научна скупа, био је иницијатор и учесник у припремању и реализацији бројних научних пројеката и ментор докторским кандидатима у изради докторских теза. Није запоставио ни завичајну историју. Интензивно је сарађивао са Центром за културу и уметност у Алексинцу и градском библиотеком, где је држао предавања и био рецензент бројним монографским издањима ових установа. У издању Завичајног музеја, 2009. године обновио је и уређивао часопис Караџић, који је још 1899. године у Алексинцу покренуо Тихомир Ђорђевић. За време његовог уредништва сваки нови број Караџића је био представљен у Алексиначкој Гимназији, на дан школске славе, 27. јануара, негујући на тај начин сећање на оснивача првог српског етнографског гласила, знаменитог Тихомира Ђорђевића, који је у то време био професор у овој школи. Као стипендиста Министарства науке, Драган Алексић је боравио на студијском боравку у Западној Немачкој и Бугарској. Од 1981. године био је запослен у Институту за новију историју Србије у Београду, сада историчар у пензији. |
|
|
Osnovnu školu "Ivan Vušović" u Ražnju je završila 1999. godine kao nosilac Vukove diplome. Gimnaziju "Drakče Milovanović", jezički smer (razredni starešina Irena Matić Todorović i Lilica Matić) je završila 2003. godine kao nosilac Vukove diplome. Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu-integrisane akademske studije medicine upisala je 2003. godine, a diplomirala 31. marta 2010. godine sa prosečnom ocenom 9,75 (9,75/10,00). Po završetku studija, obavila je pripravnički staž u Kliničkom centru Niš i Domu zdravlja Niš i položila strućni ispit za doktora medicine pred komisijom Ministarstva zdravlja 2011. godine. Doktorske akademske studije - program Molekularna medicina upisala je 2010. godine, nakon čega je 2018. godine prešla na studijski program DAS-Medicinske nauke. Kao student doktorskih akademskih studija i stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, bila je uključena u realizaciji praktične nastave na Katedri za fiziologiju, a potom angažovana na predmetu Medicinska statistika i infrormatika kao saradnik volonter. Marta 2019. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nišu položila je specijalistički ispit ocenom odličan i završila specijalističke studije te stekla stručni naziv specijalista medicinske statistike i informatike. Marija Anđelković Apostolović je decembra 2024. godine odbranila doktorsku disertaciju pod nazivom „Unapređenje procene kvaliteta podataka o smrtnom ishodu u Srbiji određivanjem indeksa performansi vitalne statistike“ iz UNO Medicinska statistika i informatika pod mentorstvom prof. dr Aleksandre Ignjatović i prof. dr Dragana Bogdanovića čime je stekla zvanje doktora medicinskih nauka. Radni odnos
Naučno i stučno usavršavanje i članstvo u naučnim i stručnim udruženjima
Autor i koautor je mnogobrojnih radova u internacionalnim i nacionalnim časopisima. Redovni je član organizacionog odbora Internacionalnog kongresa Dani preventivne medicine. Član je Lekarske komore Srbije i Srpskog lekarskog društva. Udata, majka četrnaestogodišnje Petre. |
Др Софија Белоица (рођ. Станковић) рођена је 3. фебруара 1987. године у Неготину. Алексиначку гимназију, природно-математички смер, завршила је 2005. Године 
Орландић Катарина (01.07.1991.), докторирала на уметничком смеру Орландић Катарина (01.07.1991.), докторирала на уметничком смеру Факултета драмских уметности у Београду 2020. године и у звању је докторауметности – драмске и аудио визуелне уметности. Завршила основне академскестудије на Ф. У. Приштина – Звечан у класи ред. проф. Милана Плећаша и мастер студије под менторством ред. проф. Јовице Павића. У родном градуАлексинцу завршила Алексиначку гимназију 2010. године, нижу музичку школу “Владимир Ђорђевић” 2010. године - одсек: соло певање и ОШ ”Љупче Николић” 2006. године.
Dr Danijel Novaković rođen je u Aleksincu, gde je završio Osnovnu školu „Ljupče Nikolić“ (1999) i Aleksinačku gimnaziju (2003). Osnovne i master studije završio je na Elektronskom fakultetu Univerziteta u Nišu, na smeru Računarska tehnika i informatika (2003–2009). Doktorirao je na Fakultetu za Informatiku Tehničkog Univerziteta u Beču (2015), u oblasti Poslovne informatike, sa temom doktorske disertacije „Business Context Aware Business Documents Modelling“.
Ivana Smiljanić (devojačko Kocić) rođena je 3. januara 1982. godine u Aleksincu, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju „Drakče Milovanović“, prirodno-matematičkog smera.
Рођен 16. Јануара 1974. у Алексинцу, где проводи детињство и завршава основну школу. Након двогодишњег похађања војне гимназије у Београду, враћа се у родни град и 1993. матурира у гимназији. 2003. дипломира на катедри за аутоматско управљање Машинског факултета Универзитета у Нишу. Докторску дисертацију, на тему: „Оптимално препознавање и локализација извора звука применом метода вештачке интелигенције“, брани 2020., на катедри матичног факултета за мехатронику и управљање системима. Исте године стиче научно звање: „Научни сарадник у области техничко-технолошке науке-машинство“.
Др САЊА МИКЕТИЋ СУБОТИЋ, доцент. Рођена је 1986. године у Пећи. Основну школу завршила је у Пећи и Подгорици, а гимназију друштвено-језичког смера у Алексинцу 2004. године. Дипломирала је на Катедри за српски језик и књижевност (2008) и на Катедри за енглески језик и књижевност (2015) на Филозофском факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Докторске студије је завршила на Филолошком факултету Универзитета у Београду 2017. године одбранивши докторску дисертацију Ставови према језику код студентске популације у Републици Србији (уже научне области: Савремени српски језик и Социолингвистика). Као стипендиста Аустријске академије наука, провела је шест месеци као гостујући истраживач постдокторанд у Аустријском центру за дигиталну хуманистику и културно наслеђе (ACDH-CH) у Бечу, на пројекту Ставови чланова српске заједнице у Бечу према српском и немачком језику и култури.
Др Наташа Милошевић (рођена 1971. године), доктор географских наука, бивша је ученица Гимназије „Дракче Миловановић“ у Алексинцу, коју је завршила 1990. године на природно-математичком смеру.
Dr Selena Vasić je rođena u Aleksincu, 22.11.1971. godine. Završila je osnovnu školu i gimnaziju u Aleksincu. Diplomirala je na Elektronskom fakultetu Univerziteta u Nišu, gde je potom završila magistarske studije i doktorske studije na Odseku za telekomunikacije, uža naučna oblast: detekcija signala.
Dr Selena Vasić je rođena u Aleksincu, 22.11.1971. godine. Završila je osnovnu školu i gimnaziju u Aleksincu. Diplomirala je na Elektronskom fakultetu Univerziteta u Nišu, gde je potom završila magistarske studije i doktorske studije na Odseku za telekomunikacije, uža naučna oblast: detekcija signala.
dr Mladen Milošević
Јанко (Милана) Нешић, рођен је 29. 4. 1985. године у Алексинцу, Република Србија, где је и завршио основну школу и гимназију (са Вуковом дипломом). Основне студије филозофије завршио је на Филозофском факултету у Нишу 2009. године, бранећи дипломски рад Кристали времена, појам филмског времена код Жила Делеза (оцена 10). Под менторством професора др Слободана Перовића, 2015. године брани докторску тезу Проблем менталне каузалности: решење преко диспозиционе теорије каузалности.
Марија Никодијевић је рођена 07.11.1982. године у Алексинцу. Основну школу „Аца Милојевић“ и Гимназију „Дракче Миловановић“ завршила је у у родном граду, са одличним успехом. Економски факултет Универзитета у Нишу, смер Финансијски менаџмент завршила је 2007. године са просечном оценом 9,16. Дипломски рад из предмета Монетарни и финансијски менаџмент одбранила је са оценом 10. Током студија била је стипендиста Фонда за таленте Oпштине Алексинац.
Драган Алексић рођен је у Алексинцу 7. новембра 1956. године. Основну школу и гимназију похађао је у Алексинцу. Студије историје уписао је 1975. на Филозофском факултету у Београду где је 1980. године дипломирао а 1984. одбранио магистарску тезу код професора Бранка Петрановића. На истом факултету одбранио је и докторску дисертацију под насловом Привреда Србије у Другом светском рату 1941-1944. Ментор у изради докторске тезе био је проф. др Ђорђе Станковић.
Marija Anđelković Apostolović (rođena Anđelković) rođena je 25.01.1984. godine u Nišu.