Милојко Веселиновић

Рођен је 5. августа 1850. године у Јасењу,а умро је 12.фебруара 1913. године у манастиру Св. Роман код Ражња. Основну школу учио је у Вукашиновцу и Делиграду, Гимназију у Алексинцу и Београду, а био је учитељ у Врању. Српска школа у Врању у његово време имала је око 250 ученика. Учествовао је у српско-турским ратовима 1875-1878. године као командант копаоничког батаљона, а затим у добровољачкој дружини у Рашкој. Рано се почео бавити писањем. Године 1886. почео је да уређује књижевни лист ,,Српство”, а сарађивао је и у листу ,,Братство”. Био је српски конзул у Приштини, Скопљу, Солуну и Битољу. Радио је на отварању школа у овим крајевима. Био је један од најспособнијих конзула у Турској.

Коста Таушановић

Рођен је у Алексинцу 4. маја 1854. године, а умро је у Ријеци 26. јануара 1902. године. Ученик је Прве гимназије алексиначких гимназијалаца по њеном отварању. Студирао је пољопривреду и ветерину у Табору у Чешкој и Хофенхајму у Немачкој. Уз Николу Пашића један је од оснивача и првака Радиканле странке, русофил, противник династије Обреновића. Осуђиван је због учешћа у Тимочкој буни 1883. године, коју су углавном и подигли припадници његове странке, а непосредни повод овој буни било је прикупљање и одузимање оружја од народа, док је узрок, углавном био, неуступање власти радикалима после њихове победе на изборима. Био је председник Уставотворне скупштине 1888. године. Један од учесника у писању и доношењу слободноумних устава од 1888. године. Био је министар унутрашњих послова, а у Пашићевој влади министар привреде. Уложио је доста труда на унапређењу привреде у Србији. Због Ивандањског атентата, организованог ради убиства Милана Обреновића 1889. године у Београду (атентат није успео), осуђен је на 9 година робије, али је после смрти краља Милана 1901. године ослобођен даљег издржавања казне. Стајао је на челу неколико београдских банака, основао је прво осигуравајуће друштво у Србији, и био је један од оснивача Српске банке у Загребу. Његов споменик, који су подигли београдски привредници, налази се на улазу у парк Калемегдан у Београду.

Михајло Рашић

Рођен је у Алексинцу 1858. године. Као одличног и сиромашног ђака школовала га је алексиначка општина. Завршио је Војну академију. Био је командант Шумадијске дивизијске области у Краљевини Србији, професор Војне академије (предавао је нацртну геометерију) и војни министар 1918-1919. године. У Балканском рату 1912. године командовао је Дунавском дивизијом другог позива која се истакла у борби против левог крила турског петог корпуса у Кумановској бици, због чега је унапређен у чин генерала и одликован Карађорђевом звездом. Од 1916-1918. године био је делегат при савезничкој Врховној команди у Паризу. Његова биографија објављена је у Станојевићевој енциклопедији СХС, Енциклопедији Југославије, Војној енциклопедији и књизи ,,Најхрабрији међу храбрима”, јер је био носилац две Карађорђеве звезде.

Тихомир Маринковић

Рођен је 1862. године у Алексинцу. Основну школу завршио је у Алексинцу, а Гимназију је учио у Алексинцу и у Београду. Завршио је Учитељску школу у Београду. Учесник је Тимочке буне, због чега је био осуђен на дугогодишњу робију. После помиловања, поново је био враћен у учитељску службу и пензионисан после 34 године рада. Био је један од највећих добротвораца Основне школе у Алексинцу. Учитељској школи у Алексинцу поклонио је своју велику библиотеку и дао већи прилог фонду сирпомашних ученика Учитељске школе у Алексинцу.

Милан Пецић

Рођен је 1865. године, а умро 25.09.1959. у својој 95-ој години. Алексинац је у време његовог рођења био на граници кнежевине Србије, мала варош са великим карантином на цариградском друму. Нижу гимназију је завршио у Алексинцу, а вишу у Нишу. Као војни лекар-санитетски официр израдио је модел наших ратник рањеничких носила и пољских апотека, које је српска војска употребљавала све до завршетка Првог светског рата. У Ваљеву је уз помоћ својих колега подигао војну болницу. У војсци и у народу одржао је велики број предавања у циљу подизања здравствене културе. Написао је и објавио велики број чланака из своје струке. О свом трошку објавио је студију ,,Војно-санитетска служба”, као и популарну студију за народ ,,Хигијена за народ”. Када год је долазио у Алексинац облачио је у ново одело и обувао у нову обућу групу малишана основаца-одличних ђака, у своме граду. Своју богату медицинску библиотеку поклонио је Медицинском факултету у Београду.

Прота Стеван Димитријевић

Рођен је у Алексинцу 1866. године. Завршио је Богословију у Београду и Духовну академију у Кијеву. Био је професор у Скопљу и Солуну, ректор Призренске богословије, редовни професор Београдског универзитета и први декан Богословског факултета у Београду. За време службовања у Скопљу, Солуну и Призрену сакупио је преко 600 рукописних и штампаних књига Србуља и поклонио их Народној библиотеци у Београду. Главни научни радови су му на историографији Српске цркве.

Коста Стојановић

Рођен је у Алексинцу 2. октобра 1867. године, а умро је у Београду 3. јануара 1921. године. У Алексинцу је завршио основну школу. Гимназију је учио у Алексинцу и Нишу. Завршио је природно-математички одсек на Филозофском факултету у Београду. Био је професор Гимназије у Нишу и Београду и редовни професор Филозофског факултета у Београду. Главни научни радови су му из области физике и математике. Био је народни посланик од 1900. године, министар привреде 1906-1908. и 1912-1913. године. Највећи му је значај што је као министар привреде пронашао нова тржишта за производе из Србије за време Царинског рата са Аустроугарском царевином. Био је члан делегације на Мировној конференцији у Паризу и на преговорима у Раполу и министар финансија у влади Николе Пашића од 1918. до смрти 1921. године. Поред радова из физике и математике објавио је већи број радова из економске политике и економске теорије.

Стеван Тривунац

Ученик школе. Носилац Карађорђеве звезде са мачевима.Активни пешадијски поручник.Погинуо је 26. септембра 1915. године на бојишту Лештару северно од Пожаревца.

Милутин Митић

Ученик школе.Пешадијски потпуковник.Носилац Карађорђеве звезде са мачевима 1916. године као елитни пешадијски официр одређен за команданта батаљона Прве српске добровољачке дивизије у Добруџи.У боју ове дивизије код Катарџе у Добруџи 6.9.1916. године,при јуришу храбро пао на пољу части.