Тихомир Ђорђевић

Тихомир Ђорђевић веома заслужен етнолог, фолклорист, балканалог, музеолог, културни историчар, циганолог и др., Рођен је 1868. Године, у Књажевцу. Основну школу похађао је у селу Тешици, а гимназију у  Алексинцу и Нишу. По завршеном средњем школовању уписује се на историјско-филолошки одсек Високе школе у Београду који завршава са одликом 1891. године. После краће државне службе у Београду, одлази у свој Алексинац где је био професор гимназије а затим Учитељске школе и директор Гимназије.

 

 

 

 

Сава Урошевић

Рођен 13. јануара 1863. године у селу Врмџа код Сокобање. Основну школу и два разреда Гимназије учио је у Алексинцу. Природно технички одсек Велике школе у  завршио је у Београду, а Минеролошко-петрографске студије продужава на Сорбоњи у Паризу. По свршеним студијама у Паризу именован је 1890. године за професора Друге београдске гимназије, затим исте године за суплента Велике школе. Његовим радом и залагањем Велика школа је претворена у Унивезитет на коме постаје професор минералогије и петрографије. У два момента био је ректор Београдског универзитета. Дао је велики број научних студија о кристалним шкриљцима, граниту, о метаморфним појавама у геологији Србије. Писао је о Церу, Барањи, Букуљи, Копаонику, Црном врху, Јухору, кристалним шкриљцима источне Србије, централном Копаонику, Сталаћким брдима, Буковику, Ражњу и Јастрепцу. Одликован је орденом легије части.Пензионисан је 1920. године а умро 1930.

 

Душан Тривунац

 

 

 

 

 

 

 

Светолик Радовановић

Рођен је у Прћиловици код Алексинца, 23. марта 1863. године, а умро је у Београду 17. јула 1928. године. Основну школу и Гимназију учио је у Алексинцу. Велику школу-природно математички одсек завршио је у Београду. После завршетка Више школе 1885. године студирао је геологију са палеонтологијом на Филозофском факултету у Бечу, где је 1891. године положио докторски испит из палеонтологије, геологије и хемије. Године 1891. постављен је за државног геолога у Рударском одељењу Министарства народне привреде у коме је основао и урадио геолошко-рударски музеј, а 1892. године издао је и први годишњак рударско-геолошки. Био је члан Српске академије наука. Пројектовао је водовод за Београд, Лесковац и Чачак, неколико железничких траса и тунела. На основу његовог истраживања отворени су рудници код Сокобање и на Косову. Бавио се проучавањем подземних вода. По његовом упутству извршена је градња артешких бунара у Смедереву, Шапцу, Обреновцу, Зајечару и Младеновцу. Његово дело Подземне воде веома је познато и цењено код шире читалачке публике. Његовим залагањем отворена је осморазредна гимназија 1922. године у Алексинцу.

Борислав Стевановић

Антоније Исаковић

Драгослав Антонијевић

Рођен је 17. октобра 1930. године у Алексинцу, где је и завршио Гимназију. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, одсек за етиологију. Докторску дисертацију одбранио је на Филозофском факултету у Београду 1963. године. Научни радови Драгослава Антонијевића припадају етнологији, балканологији, фолклористици и културологији, Радови и интеретничким односима у мешовитим областима, говоре о процесима културних мешања у којима се показује јаке етничке синергије са једне стране, и снажно сачувани архаизми с друге.