Доктори наука

Др Добросав Кнезмилојковић

Dobrosav Knez Milojkovic

Рођен је у Алексинцу 1865. године. У Алексинцу је завршио основну школу и два разреда гимназије. Остале разреде гимназије је завршио у Нишу. Фармацију је студирао у Бечу и дипломирао је 1891. године. По завршеткуфармације наставио је студије хемије, па је докторирао 1893. године на филозофском факултету у Бечу, одбранивши докторску дисертацију „О кристалној води у солима метилетилсирћетне киселине”. На специјализацији из судско-медицинске хемије био је код професора

доктора Лудвика у Бечу. По завршетку специјализације постао је државни хемичар и на тој дужности остао је до пензионисања 1925. године. Објавио је већи број радова из области хемије. Умро је у Алексинцу 1941. године, пет месеци после уласка Немаца.

 

ДР Врећић Драгомир

Рођен је 22. Јуна 1922. године, у Рутевцу код Алексинца. Нижу гимназију и Учитељску школу завршио је у Алексинцу. Педагошку групу предмета завршио је у  Београду 1956. године. Докторску дисертацију: Превенције могућих ученичких грешака у говорној наставно интиуицији одбранио је на Филозофском факултету у Приштини. Радио је као професор на Педагошкој академији у Алексинцу и као доцент за педагогију на Филозофском факултету у Нишу.

 

ДР Весимир Веселиновић

dr vesimir veselinovic profesor tehnickog fakulteta u boru

Рођен је 15.7.1924 године у Алексинцу. Основну школу и Гимназију учио је у Алексинцу. Школске 1945/46. године уписао је Рударско-металуршки факултет У Љубљани , а дипломирао 15.7.1952. године. Докторску дисертацију под насловом «Функционарна зависност природних и техничких фактора самозапаљења угља као узрока ондогених јамских пожара у Рудницима мрког угља Алексинац» је одбранио на Рударско-геолошком факултету у Београду 24.12.1965. године.

Објавио је 251 рад (научни и стручни радови објављени у домаћим и иностраним часописима), самостално је урадио или је учестовао у изради за 34 студије и  53 пројеката. За изузетно залагање и резултате рада до сада је добио више повеља, захвалница и награда од којих наводимо: Повеља о Седмојулској награди, Повеља Рударско-геолошког факултета  у Београду, Повеља Техничког факултета у Бору, Повеља инжењера и техничара рударске, геолошке и металуршке струке Југославије и многе друге.Биографски подаци о професору др Веселиновићу су објављени у публикацијама «Ко је ко у Југославији» Београд,1955., „Who’s a who in science in Europe“, Logman Лондон, Енглеска 1984. и 1990. Ко је ко у науци из Бора, Бор 1993. и “Who is who In the world.12 издање „Marquis”, Холандија и САД,  1995. године.

 

Др Вељковић Александар

Рођен је у Алексинцу 1927. године. Основну школу и Гимназију завршио је у Алексинцу. Матурирао је 1945. године. Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду 1953. године. Специјализацију интерне медицине завршио је при клиничком центру Медицинског факултета у Београду 1960. године. Из нефрологије је објавио 4 научна рада од којих је рад о ендемском нефриту на територији Алексинац поднет Конгресу нефролога у Београду,

Светској здравстевној организацији подноси посебан реферат о ендемском нефриту на територији Алексинац и на основу којег је добијен кредит за изградњу водовода у Алексинцу и околини. Кроз велики број предавања значајно је допринео здравственом просвећивању Алексинца.

 

Др Светозар В. Вукадиновић

dr svetozar vukadinovic, profesor saobracajnog fakulteta univerziteta u beogradu Рођен је 19.4.1932. године у Нишу. Основну школу завршио је 1943. Године у Житковцу, а Гимназију 1951. године у Алексинцу. Дипломирао је на математичкој групи Природно-математичког факултета у Београду. Значајне функције и признања : Продекан за наставу на Саобраћајном факултету од  1979. године до 1981. године шеф катедре за математику на Саобраћајном факултету. Носилац је ордена заслуге за народ са сребрним венцем 1970. године и Повеље Друштва операционих истраживача Југославије 1993. године. Члан је комисије за оцену докторских и магистарских дисертација које су одбрањене на Саобраћајном факултету. Консултант и конаутор више студија и пројеката. Рецезент више студија, уџбеника и скрипти. Један је од аутора монографијеСаобраћајног факултета у Београду.

 

Др Јулијана (Миловановић) Пецић

dr julijana pecic, profesor medicinskog fakulteta u novom sadu

Рођена 31.10.1933. године у Скопљу. Године 1941. као избеглица из Македоније долази са родитељима у Алексинац где завршава основну школу и Гимназију године. Студије Медицинског факултета завршава у Београду 1960. године и запошљава се у Покрајинском заводу за здравствену заштиту у Приштини. Године 1965. положила је специјалистички испит из Микробиологије са Паразитологијом у Београду. Године 1971. добила је звање примаријуса. Године 1978. на Медицинском факултету одбранила је докторску дисертацију. “Антитела  за P.Prowazeki код људи и домаћих животиња у СР Србији и њихов значај за епидемиологију пегавца“. Објавила је као аутор и конаутор 122 стручна и научна рада у домаћим и страним часописима. Учествовала је на више конгреса у земљи и иностранству. Носилац је више научноистраживачких тема финансираних из Фонда за науку Србије и Војводине. Била је на стручном усавршавању у Пољској и Румунији.

 

Др. СНЕЖАНА ВОЈИНОВИЋ-ЈОВАНОВИЋ

Рођена је 1932. године у селу Бобовишту. Нижу и Вишу Гимназију завршила је у Алексинцу 1951/52. године. Медицински факултет завршила у Београду 1958. године – општи лекарски стаж завршила у Општој болници у Ужицу, потом радила у Алексинцу у Дому здравља. Од јануара 1962. године ради у Нишу, на кожном одељењу Опште болнице. Специјалистички испит из Дерматовенерологије полаже у Београду 1965. године. Докторира 1976. године у Нишу. Пензионисани је професор Медицинског факултета у Нишу и директор Клинике за кожне и полне болести Клиничког центра и Нишу.

 

Др СВЕТИСЛАВ РАНЂЕЛОВИЋ

Рођен је 1934. године у Алексинцу. Завршио је Гимназију у Алексинцу 1953. године. Био је најбољи ђак своје генерације. Завршио је Медицински факултет у Београду 1959. године. Специјалиста интерниста-нефролог, бивши је начелник клинике за токсикологију ВМА. Докторска дисертација ,,Нефротоксичне манифестације акутних тровања органофосфосфорних инсектицидима.“ Много је Алексинчана које је дочекао – помогао у својој установи. У својој струци ужива изузетан углед и ауторитет.

 

 

Др ВЛАСТИМИР ЗЛАТИЋ

dr vlastimir zlatic profesor na gradjevinarskom i masinskom fakultetu u nisuРођен је у Моравцу 1935. године. Гимназију је завршио 1955. године. Физику на природно-математичком факултету у Београду завршио је 1960. године. Докторирао је са тезом ,,Међусобни утицај два електирчна пражњења у сумпор хекефлориду“: Био је доцент на  Грађевинском факултету у Нишу. Има више објављених научних радова.

 

 

Др ДРАГОСЛАВ СТЕВОВИЋ

dragoslav stevovic, profesor medicinskog fakulteta u beogradu

Рођен је 1936. године. Био је професор Медицинског факултета у Београду. Завршио је гимазију у Алексинцу 1955. године. Године 1963.  завршио је Медицниски факултет. Лекарски стаж завршио је на Првој хируршкој клиници у Београду. После завршетка стажа остаје да ради на Универзитетској клиници за дигестивну хирургију, где постаје асистент. Године 1980. године брани докторску дисертацију и добија научно звање доктора Медицинских наука и постаје доцент на факултету.

  1. године изабран је за ванредног професора, а 1991. године за редовног професора Медицинског факултета у Београду. Најужа му је специјалност абдоминална хирургија, због чијег је усавршавања неколико пута боравио у иностранству. Био је председник хируршке секције Српског лекарског друштва, шеф катедре за хирургију Универзитетске клинике у Београду, директор Универзитетске поликлинике у Београду.

     

Др Слободан Стаменковић

dr slobodan stamenkovic naucni savetnik instituta za nuklearne nauke vinca

Рођен је 7.8.1939. године у Горњем Сухотну код Алексинца.Гимназију је завршио 1957. године као најбољи матурант те генерације у Алексинцу. Дипломирао је маја 1962. године на Електротехничком факултету у Београду, на одсеку техничке физике. По завршетку студија од јуна 1962. године ради  годину дана као реакторски физичар на реактору В P A “ у Институту за нуклеарне науке “Борис Кидрич” – Винча, сада институту за нуклеарне науке “Винча“. Затим прелази у лабораторију за теоријску физику у којој је радио као научник (сарадник) саветник. Објавио је 46 радова у међународним часописима , 14 радова у националним часописима, 13 научних саопштења на међународним конференцијама и око 40 научних саопштења на националним научним скуповима.

 

Др Слободан А. Митић др. сци

dr slobodan mitic, profesor medicinskog fakulteta u nisu

Рођен је 22.10.1940. године у Скопљу. Основну школу и гимназију завршио је у Алексинцу. Стоматолошки одсек Медицинског факултета у Нишу уписао је школске 1959/60. године, а дипломирао 1965. године. Године 1966. по одслужењу војног рока , изабран је за асистента на предмету Болести зуба Стоматолошког одсека Медицинског факултета у Нишу. На истом предмету реизабран је 1970. , 1974. и 1977. године. Специјалистички испит из предмета Болести уста и зуба положио је 1974. године у Београду. Од  1975. до 1980. године радио је као професор у средњој медицинској школи ,,Др.Хаџић“ у Нишу. Докторску дисертацију одбранио је 1980. године. У звање доцента изабран је 1981. године , а реизабран је у исто звање 1986. године. Исте године изабран је у звање ванредног професора. За редовног професора изабран је 1991. године.

 

Др Родољуб Мицић

Родом је из села Маџаре код Ражња. Завршио је гимназију у Алексинцу године. После гимназије завршио је Машински факултет у Београду. На истом факултету одбранио је и докторску дисертацију. На Машинском факултету је и неко време био предавач. Био је генерални директор Завода “Црвена застава” у Крагујевцу. У неколико наврата дилегат и посланик Савезне и Републичке Скупштине. Бивши друштвено-политички радник.

 

Др МИРОЉУБ В. ДИМИЋ

dr miroljub dimic, naucni saradnik na institutu za nuklearne nauke u vinci

Мирољуб Димић рођен је 31.01.1938. године у Моравцу, основну и средњу школу завршио је у Моравцу и Житковцу, а Гимназију у Алексинцу, где је и матурирао 1957. године. Електронски факултет, одсек за телекомуникације и електронику студирао је у Београду и дипломирао је 1962. године. Магистрирао је 1966. године, а на истом факултету докторирао је 1970. године, на одсеку за аутоматско управљање.

 

Др МИРЈАНА Н. ПАРАВИНА

KMBT_C224-20151109115944

Проф. др сци. мед. Мирјана Паравина рођена у Алексинцу 1940. год, где је заврсила основну сколу и гимназију. Медицински факултет уписала у Београду, а дипломирала у Нишу 1966.год. Као лекар опште праксе радила пет година. Од л973. год. до пензионисања, 2005. год., радила на Клиници за кожне и полне болести Клиничког центра у Нишу, а од 1975 до 2005. год и на Медицинском факултету Универзитета у Нишу. Специјлистицки испит полозила 1976. год. у Београду, докторску дисертацију под насловом “Прилог имуно-алерголошком испитивању код радника запослених у гумарској индусрији” одбранила 1985. год. у Нишу. На факилтету прешла пут од асистента приправника до избора у звање редовног професора 1997. године. На факултету је била шеф предмета Дерматовенерологија, шеф магистарских и специјалистицких студија из Дерматовенерологије, члан Научно наставног већа, члан Већа за наставу и Комисије за молбе и жалбе студената, члан Савета факултета, и члан Савета Униврзитета у Нишу. Била је члан, затим председник Комисије за полагање специјалистичког испита из Дерматологије у Нишу, члан у Новом Саду и ВМА у Београду, у Приштини (Косовска Митровица).
На Клиници за кожне и полне болести била је шеф, начелник службе, заменик директора и директор.
Од 2000. године ради као консултант- истраживач у Пролом Бањи.

 

Др СЛОБОДАН ГОЛУБОВИЋ

Рођен је 30. октобра 1944. године у Бобовишту код Алексинца. Основну школу је завршио на Алексиначком руднику, а гимназију у Алексинцу. Школске 1963/64. године. се уписао на Медицинском факултету у Београду, где је дипломирао 10. јула 1969. године са средњом оценом 8,60. Специјалистички испит из офтамологије је положио 17. маја 1976. године. Постдипломске студије из експерименталне офтамологије завршио је на Медицинском факултету у Београду. Магистарски рад ,,Механизам промене интраокулатног притиска после апликације простаглиндина“ је одбранио 26. фебруара 1979. године, а докторску дисертацију ,,Улога имуносупресива у спречавању одбацивања калема рожњаче“, 10. јуна 1985. године. Као специјалиста офтамолог, определио се за изучавање оболења предњег сегмента ока и проблем трансплатације рожњаче. У циљу усавршавања у струци, до сада је 3 пута боравио у Великој Британији (1980,1984 и 1990. године)преводиће по неколико месеци у водећим офтамолошким установама ове земље. Говори енглески и служи се француским језиком. Слободан Голубовић има 105 научних и стручних радова публикованих у иностаним и домаћим часописима. Др Голубовић бивши је начелних Одељења за обољења и хирургију предњег сегмента ока Клинике за очне болести у Београду, председник  Офтамолошке секције Српског лекапског друштва, члан председништва Удружења офтамолога Југосалвије и члан уређивачког одбора часописа Acta Ophthalnologica Iugoslavica. Члан је Српског лекарског друштва и Немачког офтамолошког друштва (Deutsche Ophthalmologische Gesellschaft).

 

Др Братислав Ж. Јовановић

Рођен је 24.6.1945. године у Алексинцу, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је на Органско технолошком одсеку Технолошко- металуршког факултета у Београду. По дипломирању радио је као асистент у Институту за нуклеарне науке у Винчи, а затим је 1972. године изабран за асистента на Катедри за органску хемију Технолошко-металуршког факултета.

На истом факултету је магистрирао 1975. а докторирао је 1978. године. 1979. је изабран за доцента, 1985. Године за ванредног професора, а 1944. године за редовног професора. Научно-истраживачка делатност др Братислава Јовановића одвија се кроз фундаментална истраживања углавном у области хемије хетероцикличних једињења и утврђивању механизма органских реакција на основу корелисања реактивности и структуре органских молекула.Објавио је као аутор или конаутор 30 научних радова штампаних у међународним и домаћим часописима, 45 научних саопштења са међународних и домаћих скупова, као и 17 пројеката, студија и елабората.

 

Др Слободан Бранковић

dr slobodan brankovic, naucni savetnik vojnoistorijskog instituta u beogradu

Рођен је 25.октобра 1946. године у Бобовишту, код Алексинца. Основну школу је завршио на Алексиначком руднику, а гимназију у Алексинцу. Војну академију завршио је, после специјализације у Задру, у Београду године. У току службовања, у Загребу, студирао је на Факултету политичких Наука од 1970. и дипломирао 1974. године. После завршених последипломских студија, на Факултету поличких наука, у Београду, 1978. докторирао је на истом факултету у јуну 1983. са темом из политичке историје „Слободне територије у Југославији 1941/1945.“

 

Др КОВАЧЕВИЋ (КУШТРИМОВИЋ) РАДМИЛА

dr radmila kovacevic-kustrimovic, redovni profesor pravnog fakulteta u nisu

Рођена је 1947. године у Чукуровцу, општина Алексинац. Гимназију је завршила 1966. године, а правни факултет 1970. године у Нишу са просечном оценом 9,90 као најбољи дипломирани студент на Универзитету. Наредне 1971. године изабрана је за асистента за предмет ,,Увод у грађанско право и стварно право“. Године 1981. изабрана је за доцента на правном факултету у Нишу. За венрадног професора бирана је 1982. године, а за редовног 1992. године. Из своје струке до сада је објавила уџбеник Грађанско право(општи део) Ниш, 1991. год. стр.360., Мохографију Имовина у грађанском праву и у систему друштвене својине стр.100.Такође је објавила око 30 чланака и у Зборнику радова свог факултета, у стручном часопису Правног факултета у Београду – Правни живот, Анализе Правног факултета у Београду, итд. Као ученица Гимназије била је уредан ђак. Увек је служила као пример другима.

 

Др ЦАНДЕР ЉИЉАНА

Др Љиљана Цандер, дипл. инж. електротехнике, рођена је 17.06.1946. године у Нишкој Бањи. Основну школу и гимназију завршила је у Алексинцу 1963/64. Дипломирала је 1970. године на Електротехничком факултету Универзитету у Београду на одсеку за техничку физику. Од јуна 1989. године руководи. од стране Геомагнетског института пројектом: ,,Истраживање финих структура јоносферског Ф-региона и њихово моделирање“, који се реализују са Института ,,Institute of Ionosphere and Space Phyrica“ из Атине. Била је сарадник Балканске физичке уније и Интернационалног центра за теоријску физику у Трсту. Др Љиљана Цандер била је члан Југословенског комитета за геофизику, ЕТАН-а, Европског геофизичког друштва и Америчке геофизичке уније. Била је члан ,,Комисије IV Скупштине СР Србије за мирољубиво коришћење космоса“, председник Студијске групе 6 ,,Простирање у јонизованим срединама“ Југословенског националног комитета ЦЦИР-а и члан Одбора астро и гео-наука Републичке заједнице наука Србије. Крајем 1990. године изабрана је за члана ,,Одбора астро и гео науке Републичког фонда за науку Србије“, односно Министарства за науку Србије од априла 1993. године. Љиљана Цандер говори енглески и италијански језик, служи се стручном и научном литературом на немачком и руском језику.

 

Др НАДЕЖДА (БРАНКОВИЋ) НОВАКОВИЋ

Рођена 20.11.1947. године у Рутевцу где је завршила основну школу са одличним успехом. Гимназију у Алексинцу је завршила 1965/66. године такође са одличинм успехом. Дипломирала је на Природно-математичком факултету у Приштини, спем физика, 1973. године. Магистрирала је 1982. године на природно-математичком факултету у Београду, а 1988. године докторирала је на Физичком факултету у Београду. Школске 1969/70. године радила је у основној школи ,,Владимир Назор“ у Приштини као наставник физике и математике, а у периоду од 01.11.1970. до 05.11.1974. године радила је у Гимназији у Алексинцу као професор физике. Од 1974. године радила је на Филозофском факултету у Нишу на Математичкој групи, а истовремено је била и управник те групе. Има више објављених научних радова у земљи и иностранству из области физичке плазме.

 

Др Миливоје Р. Јовановић

dr miliboje r. jovanovic, profesor na filozofskom fakultetu u nisu

Рођен 1948. године у Росици код Рибарске Бање. Гимназију је завршио 1967 године у Алексинцу. Завршио је филозофски факултет на Групи за историју југословенске књижевности и српскохрватски језик. Претежно се бави педагошким радом, као професор у средњој школи у Педагошкој академији у Алексинцу. Био је просветни саветник у Међуопштинском заводу за унапређивање васпитавање и образовање у Крушевцу. Магистрирао је 1968. године, а докторирао 1993. године са тезом: «Личност и дело Јовани Грчића Миленка». Радио је као професор на Вишој школи за образовање и васпитање у Алексинцу. Био је члан удружења књижевника.

 

Др СЛАВОЉУБ ОБРАДОВИЋ

Рођен је 28.02.1949. године у Алексинцу. Основну школу завршио је у Трњану, а гимназију у Алексинцу, 1968. године. Вишу педагошку школу завршио је у Нишу, 1973. године на групи за српски језик и југословенску књижевност. Наставио је студије књижевности на Филолошком факултету у Скопљу, на групи историје књижевности народа СФРЈ са српскохрватским језиком. Студије завршава 1977. године, на Филолошком факултету у Београду. Завршио је постдипломске студије одбранивши магистарски рад из савремене српске књижевности, 1989. године.На истом факултету прихваћена је и докторска дисертација на тему Књижевно дело Григора Витеза коју ће бранити крајем маја 1995. године. Радила је у Основној школи ,,Иво Андрић“ у Нишу. Од 1991. године била је члан Удружења књижевника Србије. До 1995. године објавио је преко сто осврта, приказа и есеја у многим часописима: ,,Народним новинама“, ,,Венцу“, ,,Багдали“, итд. Приредио је за штампу, у оквиру књижевног друштва ,,Филип Вишњић“ у Нишу, преко педесет књига за штампу као рецезент, главни и одговорни уредник часописа за књижевност, уметност и културу ,,Преображења“ и председник Програмског савета ,,Филипа Вишњића“.

 

Др Симка Делетић

Рођена је 7.4.1951 године  у Савином селу. Основну школу завршила је у Трњану, а гимназију у Алексинцу 1969. године са одличним успехом. Дипломирала је на Факултету политичких наука у Загребу 1974. године. Последипломске студије Завршила је на Филзофском факултету Универзутета у Нишу на групи за социологију 1982. године и тиме стекла академски назив магистара социолошких наука. На истом факултету одбранила је докторску дисертацију 1990. године и тиме испунила услове за стицање научног степена доктора социолошких наука. Објавила је већи број научних и стручних радова, као и књигу «Теорије о Друштвеном развоју». Запослена је на Електронском факултету Универзитета у Нишу, најпре као асистент, а сада у звању доктора. Умире 5. јуна 2011. године.

 

Др Видосава Робовић – Радоњић

dr vidosava robovic-radonjic. profesor medicinskog fakulteta u beogradu

Рођена је 27. јуна 1951. године у Руми. Основну школу и Гимназију завршила је у Алексинцу са одличним успехом. Медицински факултет у Београду уписала је године а завршила га октобра 1975. Године са средњом оценом девет. За коначан одличан успех и дипломирање у року добила је Плакету Универзитета у Београду, чији је и била стипендиста. У току студија више пута је награђивана за постигнуте резултате у учењу. У оквиру размене студената провела је месец дана на московском факултету по имени «Сеченова». Била је пуне три године демонстратор на предмету АНАТОМИЈА. Обавезни лекарски стаж обавила је међу првима на Медицинском факултету у Београду и уписала је постдипломске студије из ЕКСПЕРИМЕНТАЛНЕ МЕДИЦИНЕ. Од Републичке заједнице наука Србија добила је стипендију за постдипломске студије. Поред магистатског рада, докторске дисертације и једног поглавља у књизи (Анатомија централног нервног система). Професор др Видосава Радоњић је Објавила 90 радова са којима је учествовала на југословенским и међународним конгресима и симпозијумима. У свом досадашњем раду била је сарадник и руководилац на изради више пројеката P3H Србије. Професор др Видосава Радоњић је више пута била члан Скупштине и Савета Медицинског факултета, као и појединих њених комисија. У више наврада је бирана за секретара Катедре анатомије.

 

Др Никезић Драган

dr dragan nikezic docent prirodnomatematickog fakulteta u kragujevcu

Рођен је у Алексинцу 25.11.1953. године. Завршио је Гимназија у Алексинцу 1972. године. Завршио је Филозофски факултет у Нишу група за физику. Магистрирао је 1984. године у Крагујевцу, а докторирао је 1990. године на тези: „ Студија о озрачености становништва и појединаца у затвореним просторијама.“ У најјачим светским часописима из своје струке објавио је 5 научних радова.

 

 

Др РУЖИЦА ФИЛИПОВИЋ (НИКОЛИЋ)

Рођена у Липовцу, 1952. године. Гимназију- природно математички смер, завршила је 1970/71. године са одличним успехом. Студије хемије на Филозофском факултету у Нишу 1975. године са просечном оценом у току студија 9,00. Магистарски рад из области заштите и пречишћавање отпадних вода, одбранила је на Природно-математичком факултету, смер Примењена хемије у Новом Саду 1979. године. Докторирала је са тезом ,,Технохемијска анализа бакра, сребра и злата у неким геолошким узорцима из Србије“, на Нишком филозофском факултету.

Радила је као доцент на Филозофском факултету у Нишу за предмет Виши курс неорганске хемије. Марљива и талентована била је још као ученица Гимназије којом се школа поносила док је још била у ђачкој клупи.

 

Др РАДИВОЈЕВИЋ ЗОРАН

dr zoran radivojevic

Дипломирао је на Правном факултету у Нишу 1980. године. Магистарску тезу под називом “Начело пацтасунтсерванда у међународном јавном праву”, одбранио је на Факултету политичких наука у Београду, 1984. године. Докторску дисертацију на тему “Уговорна способност међународних организација“ одбранио је на Правном факултету у Сарајеву, 1988. године. На Правном факултету у Нишу ради од 1981. године. За доцента за ужу међународно-правну област на Правном факултету у Нишу, др Зоран Радивојевић изабран је 1989. године, за ванредног професора биран је 1994, а за редовног професора за предмет Међународно јавно право изабран је 1999. године.

Проф. др Зоран Радивојевић, у школској 2010/2011. години, према Наставном плану усвојеном 2003. године, изводи наставу из предмета Међународно јавно право, Основи права Европске уније, Међународно хуманитарно право, Међународне организације и Дипломатско и конзуларно право. Према наставном плану усвојеном 2008. године, изводи наставу на основним студијама права из предмета Међународно јавно право, Међународно хуманитарно право, Међународне организације и Међународна људска права, а на дипломским студијама права из предмета Основи права Европске уније, Међународне организације и Дипломатско и конзуларно право.

У својој професионалној каријери, проф. др Зоран Радивојевић објавио је четири издања уџбеника, четири монографије, 72 чланка. Учествовао је и учествује на седам пројеката.

 

Др СРЕТЕН СПАСИЋ

dr sreten spasic, doktor tehnickih nauka u beogradu

Родом из Тешице. Завршио је гимназију у Алексинцу 1957. године, а студије на Рударско-геолошком факултету у Београду. Доктор је техничких наука. Живео је и радио у Београду. Био је помоћник савезног министра за привреду.

 

 

 

Др Зоран С. Поповић

Рођен је 11.2.1960. године у Алексинцу. Гимназију завршио као  одличан ђак године, ПМФ у Београду – физика завршио 1983. године. Ради у Институту за нуклеарне науке у Винчи од јануара 1984. године. Магистрирао на ПМФ у Београду 1987. године са темом «Метод псеудопетенцијала и проблем прорачуна Форми површи код полуметала». Докторирао на Физичком факултету у Београду 1993. год. са темом «Прорачун електронске структуре сложених једињења помоћи ЛМТО метода» Он је сам, или са другим колегама објавио 9 научних студија – чланака. 

 

Др Весна Радовановић, доцент
Дефектолошког факултета у Беораду Весна Радовановић је рођена 28.1.1973.године у Плужинама, Република Црна Гора. Основнушколуигимназијузавршила је у Алексинцу.
Дефектолошки факултет у Београду уписала је школске 1991/1992. године и дипломирала на Катедри за сурдоаудиологију 1996. године. Магистарске студије уписала је 1998. године на Катедри за сурдологију и одбранила магистарску тезу под називом Ефикасност рачунарских програма у настави природе и друштва за глуву и наглуву децу 2003. Докторску дисертацију под називом Утицај информационих и комуникационих технологија на образовно постигнуће ученика оштећеног слухаодбранила је 2010.године на Катедри за сурдологију Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију.
Радни однос на Дефектолошком факултету засновала је 15.2.1998. године на радном месту сарадника – истраживача. У звање асистента приправника на наставним предметима Методика математике за глуву и наглуву децу и Методика природе и друштва за глуву и наглуву децу изабрана је 2000. године, док је на истим предметима 2004, а потом и 2008. године изабрана у звање асистента. У звање доцента изабрана је 2011. године.
Члан је управног одбора ЦИ-инфо Удружење родитеља и рехабилитатора деце са кохлеарним имплантом од 2010. године.

 

Др Жаклина Манчић, научни сарадник
Електронског факултета у Нишу

Основна област интересовања: Нумеричка електромагнетика Докторска дисертација: „Јака формулација методе коначних елемената за квазистатичку анализу  одова“,Електротехнички факултет у Београду, под менторством проф. др Антонија Ђорђевића, редовног члана САНУ.
Магистарска теза: „Примена метода еквивалентне електроде на прорачун тракастих водова“, Електронски факултет у Нишу, под менторством проф. др Драгутина Величковића.
Дипломски рад: „Аутоматско пројектовање микроталасних склопова планарне конфигурације“, Електронски факултет у Нишу, под ментор ством проф. др Братислава Миловановића. Завршила ОВО „Дракче Миловановић“, Алексинац, смер лабораторијски техничар за физику, као носилац Вукове дипломе.Дипломски рад: „Радио пријемник са два транзистора“, под менторством проф. Станише Стојановића, дипл. физичара.

 

Др Зорица Антић, доцент
на Медицинском факултету у Нишу

Зорица Антић рођена је у Алексинцу 1954. године. Основну школу и гимназију завршила је у Алексинцу. Филозофски факултет, одсек Англистика, завршила је 1979. године и стекла звање професора енглеског језика и књижевности. Године 2006. одбранила је магистарску тезу под називом „Лексика са медицинском темтиком у енглеском и српском језику“, а докторску дисертацију под називом „Примена савремених језичких и методолошких принципа за унапређење наставе енглеског језика за медицину“ 2008.
Од 1980. до 2001. године ради као наставник енглеског језика у ОШ „Љупче Николић“ и ОШ „Аца Милојевић“ у Алексинцу и у ОШ „Ћеле-кула“ у Нишу. Од 2000. до 2002. држи курсеве енглеског језика за потребе медицине наставном особљу Медицинског факултета.
Године 2003. изабрана је за наставника на свим студијским групама Медицинског факултета: Медицина, Стоматологија, Фармација и Струковне студије, а од 2005. године ради само са студентима медицине. Шеф је предмета Енглески језик.
Бави се научно-истраживачким радом. Активно учествује на конференцијама и стручним скуповима и обављује радове из области енглеског језика у медицини. Учествује у акредитованим пројектима континуиране медицинске едукације.
Уџбеник и радну свеску за студенте медицине Енглисх ин Медицине издаје 2005.
Објавила је монографију Подучавање и учење енглеског језика за потребе медицине, 2010 године. Добитник је награде за најбољу публикацију у 2010. години у категорији монографија коју додељује Српско лекарско друштво, градска подружница Ниш.Бави се превођењем стручне и научне литературе из области медицине.Године 2012. изабрана је у звање доцента за енглески језик.

 

Др Зоран Јовановић, ванредни професор
на Електронском факултету у Нишу

Рођен сам 16. децембра 1960. године у Алексинцу. Основну школу и гимназију сам завршио у Алексинцу одличним успехом. У току школовања за постигнуте резултате у области математике и физике добио сам многе награде међу којима и диплопму “Михајло Петровић-Алас”, новчану награду из фонда Вере и Љубише-Марка Марковића, коју је Гимназија у Алексинцу додељивала најбољем ученику из наведених области.
Школске 1979/80 године уписао сам Електронски факултет у Нишу. Студирао сам на Одсеку за енергетику и аутоматику-Смер индустријска енергетика. Дипломски рад под називом “Примена система променљиве структуре у регулацији брзине обртања мотора једносмерне струје” одбранио сам 01. јуна 1984. године са оценом 10 (десет). Просечна оцена у току студија ми је 8,65 (осам и шестдесетпет). Као најбољи студент на петој години студија (просечна оцена 9.80) награђен сам Повељом и Значком Универзитета у Нишу.
Последипломске студије сам уписао 1984/85 на Електронском факултету у Нишу на групи за Рачунарску технику и информатику. Магистарску тезу под називом “Оптимално управљање потрошњом електричне енергије” одбранио сам 23. априла 1992. године на Електронском факултету у Нишу. Магистарску тезу сам урадио у оквиру пројекта “Систем за оптимизацију потрошње електричне енергије” финансираног од стране Републичког фонда за технолошки развој. Докторску дисертацију под називом “Оптимизација потрошње електричне енергије применом предиктивног управљањаифази логике”, одбранио сам 03.07.2006. године на Електронском факултету у Нишу.
По завршеном факултету запослио сам се у Електронској индустрији, РО Професионална електроника, Одељење за развој-Лабораторија за аутоматику. Радио сам на развоју нумерички управљаних машина.
На Електронском факултету у Нишу изабран сам 02. августа 1986. године у звање асистент-приправник, а 18. септембра 1992. године у звање асистент при Катедри за аутоматику, где и данас радим Већину резултата сам публиковао у међународним часописима (девет радова), на међународним научним скуповима (двадесетседам радова), у националним часописима (један рад), као и радове на националним научним скуповима (двадесетшест радова).
У оквиру партнерства за образовање и развој локалне заједнице ментор сам студентског пројекта под називом „Раскрсница палилулска рампа“, који за циљ има боље и ефикасније управљање раскрсницом. Раскрсница је прилагођена особама са инвалидитетом, родитељима са колицима за децу, као и слабовидим особама. Пројектом је исто тако смањењена еколошка загађеност издувним гасовима возила и уведени су на сваком семафору ЛЕД панели, чија је намена да дају корисне информације возачима.
У досадашњем раду сам био ментор при изради дипломских радова (преко 90). Учествовао сам у великом броју комисија као члан на одбранама дипломских радова, као и у комисијама на одбрани магистарских теза и докторских дисертација. Ментор сам кандидату Слободану Александрову на изради докторске дисертације под називом „Даљинско учење у мехатроници засновано на примени виртуелних и реалних дидактичких система“. Преостала је само још одбрана поменуте дисертације.
Био сам члан Савета Електронског факултета у Нишу у три сазива. Био сам члан организационог одбора на међународној конференцији САУМ (2007 и 2010). Такође, рецензент сам радова у више међународних часописа, као и радова са међународних конференција.Активно сам учествовао у раду на акредитацији Електронског факултета у Нишу на основним академским, дипломским академским и основним струковним студијама. Шеф сам лабораторије за дигиталне системе и управљање процесима.

 

Проф. др Марина Матејевић, редовни професор
Филозофског факултета у Нишу

Марина Матејевић је рођена 30. 01. 1960. године у Алексинцу, удата је, мајка троје деце. Основну школу и гимназију завршила је у Алексинцу. На Филозофском факултету у Београду на Студијској групи за педагогију дипломирала је 1984. године. Последипломске студије завршила је на Филозофском факултету у Београду и 1993. године стекла звање магистра педагошких наука. Докторирала је на Филозофском факултету у Косовској Митровици, 2002. године и стекла звање доктора педагошких наука. Успешно је завршила четворогодишњу едукацију из ,,Системске породичне психотерапије“ 2012. године, у организацји Асоцијације системских породичних психотерапеута, европски акредитованог института за едукацију из психотерапије (ЕАПТИ), и стекла сертификат породичног психотерапеута.
Професионалну каријеру је започела 1985. године на Педагошкој академији у Алексинцу као предавач, за педагошку групу предмета. На Филозофском факултету у Нишу, на Студијској групу за педагогију, предаје од 2002. године, 2013. године је изабрана у звање редовног професора. На Факултету уметности у Нишу ангажована је од 2003. године за реализовање наставних садржаја из Општег курса педагогије. Такође је члан Комисије за реализовање испита за Лиценцу за наставнике педметне наставе, у организацији Министарства просвете и науке Републике Србије. У психолошком саветовалишту Унивезитета у Нишу ради на заштити и унапређивању менталног здравља студената нишког универзитета.
Објавила је три научне монографије и значајан број радова у међународним научним часописима, у водећим и часописима националног значаја, као и у многобројним тематским зборницима међународног и националног значаја. Презентовала је своје радове на нучним скуповима у земљи и иностранству (Истамбул, Будимпешта, Барселона, Синаја). Учествује као члан истраживачмог тима у међународним ,,Темпус” пројектима као и националним пројектима које финансира Министарство просвете. У оквиру Темпус пројеката боравила је на Универзитетима у Хелсинкију, Дебрецену, Амстердаму, Лондону, Сегедину, Катанији, Јиваскули, што је значајано допринело њеном професионалном развоју.

 

 

Проф.др Сенка Паовић-Пантић, редовни професор
на Институту за хистологију и ембриологију
Медицинског факултета у Београду

Рођена 1955. године у Панчеву. Осмогодишњу школу завршила као носилац Вукове дипломе на Алексиначком руднику. Алексиначку гимназију завршила са одличним успехом и исте године се уписала на Медицински факултет у Београду. Дипломирала на истом факултету 22. јуна 1979.године са просечном оценом 8.21. Обавила обавезан лекарски стаж и положила стручни испит. За асистента приправника за предмет Хистологија и ембриологија изабрана маја 1980.године. На последипломске студије уписала се 1979. године у Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду и јула 1981.г. одбранила магистарски рад са темом Ефекти бета адренергичке блокаде и стимулације на број Т-лимфоцита крви у заморчића. Докторску дисертацију Дејство адренергичких агенаса на популацију Т-лимфоцита крви одбранила јула 1985.г. на Медицинском факултету у Београду. У звање доцента за предмет Хистологија и ембриологија изабрана јануара 1989.г. а реизабрана новембра 1993.г. У звање ванредног професора изабрана априла 1994.г. У звање редовног професора за предмет Хистологија и ембриологија на Медицинском факултету у Београду изабрана 1999.године. Учествује у извођењу наставе на основним студијама на српском и енглеском језику као и за последипломце. У научно истраживачки рад укључила се још у току студија медицине. До сада има преко сто радова штампаних у истакнутим међународним и домаћим часописима или реферисаних на међународним и домаћим научним састанцима. СЦОПУСхфацтор5, 93 цитата. Аутор је два поглавља Уджбеника за студенте медицине. Више година је носилац или сарадник научно истраживачких пројеката МНТР-а Републике Србије. Удата је и има сина.
Захвална је свим учитељима, наставницима и професорима који су учествовали у њеној едукацији. Посебну захвалност дугује родитељима који су је мотивисали и развили код ње љубав према знању.

 

Др Иван Јовановић, доцент на Департману за француски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу;

1. БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ
1.1. Лични подаци
Иван Јовановић рођен је 8. септембра1978. године у Алексинцу, живи у Нишу.
1.2. Подаци о досадашњем образовању
— основну школу завршио у Јаковљу, а гимназију у Алексинцу;
— школске 1997/1998. године, уписао се на студије француског језика и књижевности на Катедри за француски језик и књижевност Филолошког факултета Универзитета у Приштини;
— 3. септембра 2002. године,дипломирао на Катедри за француски језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, са просечном оценом;
— школске 2003/2004. године, уписао се у прву годину магистарских студија на Филозофском факултету у Новом Саду;
— 22. јуна 2009. године, одбранио магистарску тезу Француски соматски фразеологизми и њихови српски еквивалентина Одсеку за романистику, Смер — Наука о језику, Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду; теза урађена под руководством проф. др Ненада Крстића;
— 27. септембра 2013. године, одбранио докторску тезу под називом Француски фразеологизми и пословице са именима домаћих животиња и њихови српски еквиваленти на Одсеку за романистику, Смер — Наука о језику, Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду; теза урађена под руководством проф. др Ненада Крстића.
2. НАСТАВНО-НАУЧНИ РАД
На Департману за француски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу, доц. др Иван Јовановић предаје предмете из области француске лингвиситике: Граматичка морфологија, Лексичка морфологија, Семантика француског језика, Анализа дискурса, Писмено и усмено превођење. На универзитетима у Поатјеу и Арасу (Француска), у оквиру међународног пројекта ЕРАЗМУС + КА1, држи предавања по позиву и учествује у раду преводилачких радионица.
У својој досадашњој универзитетској каријери, доц. др Иван Јовановић објавио је 20 научних и стручних радова и учествовао на више од двадесет домаћих и међународних научних скупова. У припреми су три монографије: а) Éлéментсдеморпхологиеделалангуефранçаисепоурлес éтудиантсдуФЛЕ, б) Домаће животиње у француској и српској фразеологији, ц) Вулгаризми у дискурсу телефонских разговора: један пример из руралне средине.

Др Зорица Стојановић, научни сарадник на
Технолошком факултету у Новом Саду
Зорица Стојановић је рођена 25.06.1982. године у Алексинцу. Основну школу је завршила у Житковцу, а гимназију, природно-математички смер, у Алексинцу, генерација 1997-2001. Технолошки факултет Универзитета у Новом Саду, смер фармацеутско инжењерство, је уписала 2001. године. Октобра 2006. године је дипломирала на предмету Инструменталне методе анализе. Током студија је више пута награђивана од стране Технолошког факултета за остварен успех и постигнуте резултате. Новембра 2007. године је завршила мастер студијестудије на смеру „Контрола квалитета“. Исте године уписује докторске студије, студијски програм Хемијско-технолошке науке, област Примењена хемија. Докторску дисертацију под називом „Електрохемиско одредјивање хистамина“ одбранила је септембра 2011. године.
Од 2006. године је запослена на Технолошком факултету у Новом Саду, где је ангажована на пројектима Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије. Поред истраживачког рада активно учествује у настави на предметима Мерно-инструментална техника, Инструменталне методе анализе, Анализа хране, Инструментална анализа фармацеутских производа, Анализа хране, воде, ваздуха, земљишта и предмета опште употребе и Узорковање и припрема узорака за анализу.
Током мастер и докторских студија учествовала је у многим летњим стручним школама Инструменталних метода анализе.Више пута је, као стипендиста Немачке службе за академску размену (ДААД), боравила у иностранству ради учествовања на стручним семинарима.
Аутор је у коаутор преко 60 научних радова објављених у водећиммеђународним и домаћим часописима и саопштених на скуповима у земљи и иностранству. Као студент докторскијх студијаје боравила је у циљу стручног усавршавања на Техничком Универзитету у Минхену (1 месец), Техничком Универзитетуу Дортмунду (3 месеца) и Техничком УниверзитетуБерлину (3 недеље). Након докторирања се усавршавала на Институту за хемију Универзитета у Грацу у области електроаналитике под менторством проф. Др Курт Калцхер-а.Тренутно се налази на четворомесечном пост-докторском усавршавању на Универзитету технологије и економије у Будимпешти, Департман за неорганску и аналитичку хемију, улабораторији за хемијске наносензоре и биосензоре под менторством професора Роберта Гyурцсанyи-а, који је један од водећих стручњака у свету у области био и наносензора.Зорица јечланСрпског хемијског друштва и Алумни клуба Техничког Универзитета у Минхену.Говори еглески језик, а служи се стручном литературом на немачком и руском језику. Мајка је двоје деце.

 

Проф. дрТатјанаЈовановић, (девојачко Авакимјан)
ванредни професор Медицинског факултета у Нишу

dr tatjana jovanovic-avakimijan

Др Татјана Јовановић, (Авакимјан), рођена је 10.07.1964. године у Врању. Основну школу је завршила на Алексиначком Руднику, а гимназију у Алексинцу. У основној и средњој школи носилац је дипломе “Вук Караџић”. Живи и ради у Нишу. Удата је и мајка једног детета. Филозофски факултет у Нишу, Групу физика уписала је1983. године, а дипломирала 1988. године, просечном оценом 8,64. Дипломски рад под насловом”Дисперзионе релације у атомском расејању” из предмета Квантна механика под менторством професора Александра Танчића одбранила је оценом 10. За изузетнерезултате постигнуте у току студија награђивана је на И и ИИИ години студија Повељом изначком Универзитета у Нишу. На завршној години студија била јестипендиста Универзитета.
Последипломске студије је уписала школске 1988/89на Електронском факултету у Нишу на групи за Саставне делове и материјале.Магистарску тезу под називом “Одређивање времена полудеексцитацијеметастабилних молекула азота мерењем времена кашњења пробоја у гаснимдиодама” одбранила је 03.09.1992. године на Електронском факултету у Нишу, под руководством проф. др Ђорђа Бошана. Докторску дисертацију под називом “Прилог истраживању успостављања и гашења електричног пражњења у гасним диодама” одбранила је 25.11.2004. године на Природно –математичком факултету у Нишу.
Професионалну каријеру др Татјана Јовановић (Авакимјан) је започела 21.11.1988. године на Електронском факултету у Нишу као сарадник за рад и развој уНаучно-истраживачкој и наставној делатности. На Електронском факултету уНишу, за асистента- приправниказа предмет Физика изабрана је 21.06.1989. године, а у звање асистент 08.03.1994. године.
На Медицинском факултету у Нишу ради од 01.01.1995. године, прво у звању асистент на предмету Биофизика, а 01.06.2003. године изабрана је за асистента за ужу научну област Физика. У звање доцент др Татјана Јовановић (Авакимјан) је изабрана 01.06.2005. године, а 15.11.2010. године у звање ванредни професор за ужу научну област Физика на Медицинском факултету у Нишу.
У Гимназији “Светозар Марковић” у Нишу од 2007. године др Татјана Јовановић (Авакимјан) ангажована је као наставник у Одељењу за ученике са посебним склоностима за физику и природне науке на предмету Електромагнетизам и оптика. Поред тога, др Татјана Јовановић (Авакимјан) је коаутор два помоћна уџбеника из научне области Физика.
Др Татјана Јовановић (Авакимјан) се до избора у звање доцент, веома се успешно бавила наставно-педагошким радом као асистент приправник, а затим као асистент ангазовањем на рачунским и лабораторијским вежбама из предмета Физика на Електронском факултету, из предмета Биофизика и Физика на Медицинском факултету у Нишу.

 

Др Јасна Ивановић, научни сарадник
Технолошко-металуршки факултет, Универзитет у Београду

Јасна З. Ивановић рођена је 1981. године у Алексинцу где је завршила основну школу. Матурирала је у гимназији “Дракче Миловановић” на природно-математичком смеру 2000 год. Добитник је Вукове дипломе. Дипломирала је 2005. год. на Технолошко-металуршком факултету (ТМФ) Универзитета у Београду наког чега почиње да ради као истраживач-приправник на Катедри за Органску хемијску технологију. Магистрирала је 2009. год, а докторирала октобра 2011, на истом факултету поставшидоктор техничких наука из области хемије и хемијске технологије. Од 2012. год. ради као научни сарадник на Катедри за Органску хемијску технологију ТМФ-а. Након доктората боравила је као гостујући истраживач на Техничком универзитету Хамбург-Харбург (Немачка),у компанији Еуротецхница ГмбХ (Немачка) и на институту ИНТЕМА у Мар дел Плати (Аргентина).Ангажована је као истраживач на вишегодишњим националним и међунардним пројектима од 2006, а од 2015 и као координтар једног билетералног истраживачког пројекта са Универзитетом у Бохуму (Немачка). Радина реализацији више истраживачких тема из области примене наткритичних флуида уизолацији биолошки активних једињења и развоју материјала са додатом вредношћу за примену у прехрамбеној и фармацеутској индустрији, и у биомедицини.Аутор је и коаутор три поглавља у књигама реномираних светскихиздавача, осамнаестрадова у врхунским међународним часописима, шест радова у међународним часописима, дварада у домаћим часописима ипреко 25 радова презентованим на међународним и домаћим конференцијама. Аутор је једне националне монографије. Говори енглески и служи се немачким.

 

Проф. др Драган Рапаић, редовни професор
Дефектолошког факултета у Београду
Драган Рапаић, рођен је 18.07.1958 у Нишу а основну школу и гимназију је завршио у Алексинцу.
Дефектолошки факулет Универзитета у Београду завршио је 1983, последипломске магистарске студије 1988, усавршавао се у Немачкој 1991 и докторирао је на истом факултету 1992. године.У наставно звање асистента приправника изабран је на Дефектолошком факултету 1985, у звање асистента 1988, у звање доцента 1992, у звање ванредног професора 1997 и у звање редовног професора 2001. године.Током рада на Факултету био је шеф Катедре за соматопедију у два мандата, Управник Института за дефектологију у два мандата и продекан у пет мандата. Именован је за екперта СР Југославије у области дефектологија.Био је и члан Националног просветног савета Србије а сада је члан Националног савета за особе са инвалидитетом Републике Србије.Учествовао је у реализацији више од 20 националних и међународних научно истраживачких пројеката.Више година је држао предавања на Институту за дефектологију Универзитета Св. Кирил и Методије у Скопју, Едукацијско рехабилитацијском факултету Универзитета у Тузли, Медицинским факултету у Фочи и Медицинском факултету у Новом Саду.Учествовао је на бројним научним националним и међународним скуповима.Проф. др Драган Рапаић је до сада објавио више од 160 библиографских јединица. Структуру његовог научног опуса чине универзитетски уџбеници, монографије, приручници и научни радови који су објављивани у националним и међународним часописима. Члан је неколико стручних и научних удружења: Друштво дефектолога Србије, Еуропеан Социетy фор Цогнитиве Псyцхологy, Еуропеан Браин Ресеарцх Организатион и Интернатионал Браин Ресеарцх Организатион.
Живи и ради у Београду.

 

Др Светлана Радовић, редовни професор
Биолошког факултета у Београду

Светлана Радовић (рођенаМилојковић) рођенаје 19.6.1958. год. у Нишу. Гимназију у Алексинцу завршила је 1977. године. Студије Молекуларне биологије и физиологије уписала 1978. на Одсеку за биологију Природно-математичког факултета (ПМФ) у Београду, где једипломирала 1983. године. Последипломске студије из физиологије биљака завршила је на истом факултету и 1989. године одбранила магистарски рад под насловом “Вегетативно размножавање различитих генотипова шећерне репе (Бета вулгарис Л.) путем културе инвитро врхова стабла и неоплођених плодника”. Од дипломирања радила је у Заводу за шећерну репу у Алексинцу, где је учествовала у формирању Лабораторије за културу ткива. Од 1989. године радила је на Катедри за биохемију и молекуларну биологију Биолошког факултетаУниверзитета у Београду као асистент приправник и асистент. Докторску дисертацију под насловом “Карактерисање резервних протеина семена хељде” одбранила је на истом факултету1998. године и исте године изабрана у звање доцента на Катедри за биохемију и молекуларну биологију. Године 2007. изабрана је у звање ванредног професора, а 2013. у звање редовног професора за ужу научну област Биохемија и молекуларна биологија на Биолошком факултету Универзитета у Београду и ангажована је у извођењу наставе на основним академским, мастер и докторским студијама. Област научног интересовања су биохемијски и молекуларнимеханизми одговора биљака на различите факторе абиотичког стреса. Аутор је једног универзитетског уџбеника, учесник је већег броја домаћих и међународних пројеката и објавила је преко 50 научних радова и већи број саопштења на научним скуповима.

 

Др Александра Ивановић, истраживач сарадник
Института за рударство и металургију у Бору
Др Александра Ивановић је у периоду од 1998.-2000. године била запослена као Инжењер волонтер на Техничком факултету у Бору на Катедри за прерађивачку металургију. Истовремено је радила и у Рударско-металуршкој школи као хонорарни професор металуршке групе предмета. У Институтузарударство и металургију уБорурадиод15.06.2000.год.,најпре у Одељењу за прераду метала, затим у Сектору за пројектовање и развој-Пројектни биро Металургија, а од 01.05.2011. у СекторуНаука и научноистраживачкипројекти. У периоду 2000.-2002. године, др Александра Ивановић је у Фабрици бакарне жице у Бору, у погону синтерметалургије, радила на развоју и унапређењу синтер-металуршких производа ове фабрике.
У свом досадашњем раду била ангажована на пословима: развоја и унапређења постојећих технологија у прерађивачким погонима РТБ-а Бор, развоја и унапређења постојећих технологија у области синтер-металургије, електролитичке рафинације анода са повећаним садржајем племенитих метала, израде пројектне документације – студије, главни пројекти и пројекти изведеног стања, увођења система квалитета и управљања отпадом. До сада је била ангажована на 4 пројекта финансираних од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.Стручни испит из области технологије положила је 2003. године. Поседује лиценцу бр. 385 Ј284 10 за одговорног пројектанта металуршких процеса издату од Инжењерске коморе Србије.
Говори енглески језик (Уверење бр. 22/И-2004 Индок Центар). Члан је Савеза инжењера металургије Србије.
Као аутор или коаутор др Александра Ивановић је до сада публиковала велики број радова у часописима, на међународним и на конференцијама националног значаја, такође је аутор 7 техничких решења, превасходно из области термомеханичке обраде племенитих метала а у циљу проширња асортимана производа од ових метала и њихових легура, који су конкурентни не само на домаћем, већ и на светском тржишту.Област научно-стручног рада др Александре Ивановић је: добијање и прерадаплатинскихметала, карактеризацијаплатинскихметала, математичкомоделовањереалнихтехнолошкихпроцеса, методелинеарне и нелинеарнестатистичкеанализе.

 

Др Саша Стојадиновић, доцент
на Технолошком факултету у Бору
Др Саша Стојадиновић је рођен 1976. године у Алексинцу где је завршио основну школу (1991.) и гимназију (1995.).Прву годину студија на Техничком Факултету у Бору Универзитета у Београду, одсек рударство, смер за ЕЛМС уписао је 1995. године а дипломирао је септембра 2001. године.Новембра 2001. године ангажован је на извођењу дела вежби на предметима Технологија површинске експлоатације и Машине и уређаји у ЕЛМС, а децембра исте године засновао је радни однос на Техничком факултету у Бору и био изабран у звање асистент-приправник на предметима Технологија површинске експлоатације, Машине и уређаји у ЕЛМС, Технологија бушења и минирања, Вентилација рудника и Техничка заштита.
Јула 2009. године на Техничком факултету у Бору, Универзитета у Београду успешно је одбранио магистарску тезу. Одлуком Изборног већа новембра 2009. године изабран је у звање асистента.Септембра 2013. године на Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду одбранио је докторску дисертацију. Јануара 2014. године изабран је у звање доцента.У току рада на Техничком факултету у Бору активно учествује у научно-истраживачким пројектима Рударског одсека и Катедре за површинску ЕЛМС.Аутор је или коаутор већег броја радова објављених у међународним и домаћим часописима или саопштених на међународним или националним скуповима.Решењемминистра 2011. именованзасудског вештаказаобластрударствоигеологија.Говори Енглески језик и служи се Француским.

 

Др Слађана Алагић, доцент на Технолошком факултету у Бору

dr sladjana alagic doktor hemije

По образовању сам дипломирани хемичар. После завршене средње школе (Гимназија “Дракче Миловановић” у Алексинцу, смер: Природно-научни, занимање: Техничар за контролу животне средине), уписала сам Природно-математички факултет у Нишу, Одсек за Хемију. Дипломски рад под називом: Хемијско испитивање жутог шећера, одбранила сам 1986. године. На истом факултету, одбранила сам и магистарску тезу: Испитивање етарских уља и екстраката домаћих типова врсте Ницотиана табацум Л., 2000. године, а затим и докторат: Састав екстраката селекционисаних хибрида дувана типа Јака, Прилеп и Отља, 2005. год., са којим сам стекла звање Доктора хемијских наука.
Моје прво запошљење било је везано за просветни рад, јер сам школску 1987/88. годину провела као наставник хемије и биологије у Основној школи за одрасле при Радничком Универзитету у Алексинцу и као наставник у Основној школи “Владимир Ђорђевић”, за децу ометену у развоју, која је ткђ. радила у оквиру исте институције.
Од 1.5.1988. – 11.4.2007. године радила сам у Заводу за шећерну репу “Селекција” у Алексинцу у истоименој истраживачкој радној јединици, као руководилац хемијско-технолошке лабораторије.
Након тога, једно кратко време радила сам у еколошком истраживачком центру “БИО-ЕКОЛОШКИ ЦЕНТАР” у Зрењанину, на месту вишег истраживача, Сектор науке, док од школске 2007/08 године, радим на Техничком факултету у Бору, као доцент на одсеку за Хемију, хемијску технологију и хемијско инжењерство. Предајем органску и аналитичку хемију из основног програма студија, као и три изборна предмета: екологију, токсикологију и органске загађујуће материје. На мастер студијама ангажована сам на предмету: Анализа технолошких процеса и заштита животне средине, а на докторским студијама на предмету: Заштита животне средине.

 

Др Љиљана Златановић

Рођена је 1982. год. у Алексинцу, где је завршила основну школу и гимназију. Дипломирала је 2009. год. у Нишу на Грађевинско-архитектонском факулету Универзитета у Нишу, Грађевинси одсек, Хидротехничко – конструкторски смер. Након завршених студија, добила је стипендију холандске владе и отпочела стручно усавршавање у Холандију. Звање магистра наука из области третмана и дистрибуције пијаће воде је стекла 2011. год. на УНЕСЦО – ИХЕ Институту у Делфту, Холандији. Непосредно након тога, почела је радити као докторант и асистент у настави на Техничком Универзитету у Делфту, Грађевински факултет, Санитарно – инжењерски смер. Тренутно је у финалној фази израде докторске дисертације, из области квалитета пијаће воде у дистрибуционим системима.

 

Др Данијела Тренкић, доктор примењене лингвистике, PhD in Department of Education University of York

dr danijela trenkic

Др. Данијела Тренкић је рођена 1971. године у Алексинцу, као друго дете Мирослава и Мирјане Тренкић.

Била је ученица алексиначке Гимназије од 1986. до 1988. Последње две године средње школе завршила је у језичкој гимназији Стеван Сремац у Нишу. Носилац је Вукове дипломе.
Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду, на одсеку за енгески језик и књижевност. По завршетку студија, радила је као професор енглеског језика на Институту за стране језике у Београду.
Постдипломске студије започела је 1996. године на универзитету у Кембриџу, Енглеска, у Научно-истраживачком центру за енглески језик и примењену лингвистику. Магистратуру је завршила 1997. године као најбољи студент у историји факултета. Звање доктора наука стекла је на истом универзитету 2000. године одбраном дисертације на тему усвајања граматичке категорије члана у енглеском језику од стране говорника српског.
Након доктората ради прво као научни сарадник, а затим као доцент и касније ванредни професор у високошколским установама у Великој Британији. На позив универзитета у Токију, гостује као почасни професор у Јапану. Од 2004. године ради на катедри за Педагогију на универзитету у Јорку, где држи предмет из психологије језичког понашања и развоја, на редовним и постдипломским студијама. Бави се интердисциплинарним научно-истраживачким радом у истој области и сарадјује са еминентним стручњацима широм света.
Као знак признања за научни допринос у области примењене лингвистике, 2015. године је изабрана за председника европске асоцијације за стране језике (ЕУРОСЛА).
Живи и ради у Јорку, Енглеска, са супругом. У слободно време се бави атлетиком и редовно учествује на дугопружним тркама од 10 до 16 километара. Члан је локалне фолклорне групе која негује музичку традицију Балкана.

 

Др Владица Тренкић, PhD in Electrical and Electronic Engineering

dr vladica trenkic dipl inzinjer elektrotehnike

Др. Владица Тренкић је рођен 1968. године у Алексинцу.

Био је ученик Алексиначке Гимназије од 1982. до 1986. године. Као ученик гимназије освајао је прве награде на републичким и савезним такмичењима из физике. Носилац је Вукове дипломе и добитник Октобарске Награде Алексинца 1986. године.
Дипломирао је на Електронском факултету у Нишу 1992. године са просеком оцена 9,94. Четири пута проглашаван је за најбољег студента факултета, а једном и за најбољег студента Унивезитета у Нишу.
Постдипломске студије започео је 1992. године на Универзитету у Ноттингхаму, Енглеска, на одсеку за Електронику и Електротехнику. Звање доктора наука стекао је 1995. године одбраном дисертације из области нових метода нумеричког моделовања електромагнетских таласа.
Од 1997. године ради у компанији ЦСТ као водећи инжењер развоја, где наставља са истраживачким радом, али и са практичном имплементацијом научних метода које је развио.
Др. Тренкић је објавио преко 50 радова у еминентним медјународним стручним часописима и конференцијама. Добитник је награде Института Инжењера Електротехнике (ИЕЕ) Уједињеног Краљевства за најбољи научни рад објављен у 1993. години из области електронике, као и специјалног признања медјународне Уније Инжењера Радио Технике (УРСИ) 1999. године.
Живи и ради у Ноттингхему, Енглеска. Ожењен је, има двоје деце.

 

Светлана М. Тошић
Светлана М. Тошић рођена је у Алексинцу 11.09.1969. године. После завршене гимназије ”Дракче Миловановић” у Алексинцу, 1988. године уписала је Биолошки факултет Универзитета у Београду, студијска група Молекуларна биологија и физиологија. Дипломирала је 1996. године оценом 10, бранећи дипломски рад из предмета Хумана генетика, у оквиру смера Експериментална биомедицина.
Докторску дисертацију под називом ”Физиолошки и биохемијски аспекти пропагације ендемичних врста Мицромериа пулегиум (Роцхел) Бентх. и Мицромериа цроатица (Перс.) Сцхотт ин витро” у оквиру научне области Физиологија и молекуларна биологија биљака, одбранила је 2015. године на Биолошком факултету у Београду.
Од октобра 1997. године до фебруара 2003. године радила је на месту професора биологије у гимназији ”Бора Станковић ” у Нишу. Од фебруара 2003. године запослена је на Природно математичком факултету у Нишу на департману за биологију.
Удата је, има три детета и са породицом живи у Нишу.

 

Др. Биљана (Лазаревић) Миливојевић

Рођена 27. јуна 1971. године у Алексинцу, општина Алексинац, Србија. Основну школу и гимназију похађала у Алексинцу. Дипломира на електронском факултету у Нишу 1996. године, где и стиче звање магистра (2000). 2005. године успешно брани титулу доктора електротехничких-наука на Падерборборнском факултету електротехнике, рачунарства и математике (СР Немачка) у области високо-фреквентне (ХФ)електронике и оптичких телекомуникација.
Од 1996-2002 ради као професор Електро-групе предмета у ЕМ-школи у Алексинцу. Добитница стипендије немачког Министарства за Науку (2002). На мемачкоом националном институту ПАЦЕ Падерборн, проводи 3 године (2002 – 2005) у оквиру научно-стручног
усавршавања а у функцији научног сарадника института. Тамо се бави истраживањем напредних модулационих формата у оптичким системима, као и откривањем нових техникама у области компензације хроматске дисперзије. Између осталог, ангажована је у области високо фреквентног АСИЦ дизајна за брзи пренос података на даљину. Од 2005 године члан је немачког научно-стручног тима сада мултинационалне ИТ- компаније ЦИСЦО са седиштем у Сан Хосеу, у Калифорнији, САД. 2010. године у Нимбергу преузима комплетну одговрност за дизајн, архитектуру и технологију оптичких система следећих генерација ЦИСЦО производа.
Одржала више предавања по позиву на Техничким факултетима у Немачкој, укључујици Технички Факултет у Минхену, Мосбаху, Нимбергу, Падерборну и другим познатим научно-тецхничким центрима, институтима и симпозијумима укљуцијичи све водеце европске (ЕЦОЦ, МWWеек) и светске конференције (СПИЕ Пхотоницс Wест, ОФЦ) у области оптичких комуникација и ХФ – електронике. Само у светским часописима објавила више од 60 научних радова.
Данас активни сарадник ИЕЕЕ Института, међународна професионалне организације за развој и унапредјење електротехнике, као И међународног удружења СПИЕ за развој ласерске технике у области оптике и фотонике. Удата и мајка је петнаестогодишњег Николе.

 

Др Жељко Младеновић
Др Жељко Младеновић је рођен 19.6.1985. године у Алексинцу у коме је завршио основну школу. По завршетку школовања на природно-математичком смеру гимназије „Дракче Миловановић“ у Алексинцу 2004. године, уписао је студије психологије на департману за психологију Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Током студија је три пута био награђиван као најбољи студент на департману и био је стипендиста Министарства просвете и спорта. За време студија био је ангажован као демонстратор на вежбама из предмета: Физиологија нервног система. Био је члан студентског парламента и представник студената у Савету факултета. Дипломирао је почетком 2009. године са просечном оценом 9,90 са темом „Експериментална евалуација ефекта сублиминалне перцепције на доношење одлуке код особа женског пола“ и био је награђен као најбољи студент департмана и један од двојице најбољих на факултету. Докторске академске студије на Филозофском факултету Универзитета у Београду уписао је 2009. године. Током докторских студија био је стипендиста Министарства просвете и науке и био је ангажован у оквиру два научно-истраживачка пројекта: „Усклађивање улога на послу и у породици“ (ев.бр. 149062Д) у току 2010.године и „Фундаментални когнитивни процеси и функције“ (ев.бр. 179033) у току 2011. и 2012. године. Докторске студије окончао је са просечном оценом 9,83 одбранивши докторску дисертацију: „Афективно примовање естетских процена“ 14.03.2013. године. У дисертацији је у оквиру експерименталног истраживања објединио четири области: истраживање визуелног опажања, истраживање физиолошких основа психичких процеса (латерализације психичких функција), истраживање емоција и мотивације и област експерименталне естетике. Области његовог научно-истраживачког интересовања су: општа психологија, физиолошке основе психичких процеса, когнитивне неуронауке, експериментална психологија, експериментална естетика као и емоције и мотивација. До сада је објавио више радова у домаћим часописима и учествовао је на научним скуповима у земљи и региону, био је и рецензент једне монографије. Предавао је психологију у средњој школи „Бранислав Нушић“ у Соко Бањи и верску наставу у основној школи „Вожд Карађорђе“. Тренутно предаје верску наставу у средњим школама „Прота Стеван Димитријевић“ и „Шуматовац“ и предаје предмет: „Физиолошке основе психичког живота“, на департману за психологију „Интернационалног универзитета у Новом Пазару“

 

Др Војислав Петровић ,

научни радник на Галицијској Универзитетској Фондацији у Сантијагу де Компостела. ШПАНИЈА
Рођен је у Алексинцу 20. априла 1977 године, Завршио је Гимназију Дракче Миловановић лета 1995 године, након чега је студирао на Машинском Факултету у Нишу где је и дипломирао на Производном Машинству код проф, Миодрага Стојиљковића из Аутоматизације Производње 2001 као други студент у генерацији. Након краћег рада у Фабрици Филтера ФРАД, одлази на постипломске студије на Политехнички Универзитет у Валенсији (Шпанија). Тамо је докторирао 2008. године на одсеку за Производње подржане рачунаром на тему “Аутоматска анализа производности делова добијених бризгањем пластичних маса”.
По завршетку доктората, радио је шест година на Технолошком Институту Металне Индустрије Региона Валенсија као истраживач и вођа европских пројеката у области напредних производних технологија (Аддитиве Мануфацтуринг & 3Д принтинг). Од почетка 2014. је задужен за иновацију и технолошки трансфер на одељењу за Европске Пројекте Галицијске Универзитетске Фондације у Сантијагу де Компостела.
Током школовања био је стипендиста Фабрике Филтера ФРАД и стипендиста Министарства Спољних Послова Краљевине Шпаније. Објавио више од двадесет публикација и спровео у дело више од десет истраживачких пројеката из области напредних производних технологија. Представник је Галицијских Универзитета у Европској Асоцијацији за Истраживање из области Фабрика Будућности (ЕФФРА).
Поред матерњег српског, течно говори енглески, шпански и каталонски језик.
Ожењен је Сонијом Прадо.

 

Др Софија Андјелић, виши научни сарадник УКЦ у Љубљани

Алексиначку гимназију похадјала сам од 1989 до 1993 године, смер »Сарадник у природним наукама«. Након тога уписала сам смер »Молекуларна биологија и физиологија« на Биолошком факултету Универзитета у Београду, где сам дипломирала 2000-те године. Докторске студије сам завршила у »Интернатионал Сцхоол фор Адванцед Студиес, ИСАС-СИССА« у Трсту, у Италији, где сам докторирала у области Неуронаука 2005-те године. Након тога, била сам две године на постдокторским студијама на »Университе Пиерре ет Марие Цурие, Парис 6« у Француској. Следеће постдокторске студије сам радила на Очној клиници Универзитетног Клиничког Центра у Љубљани где данас радим као Виши научни сарадник. Главна тема мог истраживања задњих година је механизам настанка катаракте и улога лећног епитела у том процесу. Истражујем такодје и друге очне болести.

 

Сурнаме: Павловић
Фирст наме: Зоран
Сеx: мале
Дате/Плаце оф биртх: Аугуст, 27тх 1986 / Алексинац / Сербиа
Натионалитy: Сербиан
Маритал Статус: Марриед
Аддресс (ат хоме): Леинеwеберстрассе 50,
45468 Мüлхеим ан дер Рухр, Деутсцхланд
Е-маил: зоран.павловиц@цец.мпг.де, павловицзоx@yахоо.цом

2012 – пресент Доцторал студиес ат тхе Маx Планцк Институте фор Цхемицал Енергy

Цонверсион, Мüлхеим ан дер Рухр, Германy; ПхД тхесис:
Елецтроцхемицал анд Спецтросцопиц студиес он цаталyстс фор
елецтроцхемицал wатер сплиттинг

2010 – 2011 Мастер студиес, Фацултy оф Тецхнологy анд Металлургy, Университy
оф Белграде, финал авераге марк 9.50 (сцале 6 то 10)

2005 – 2010 Градуатед ат тхе департмент оф Цхемицал Енгинееринг, Фацултy
оф Тецхнологy анд Металлургy, Университy оф Белграде, авераге
марк 8.70 (сцале 6 то 10)

2001 – 2005 Хигх Сцхоол “Алексинацка Гимназија”, Алексинац, Сербиа сецтион фор
натурал сциенцес

Працтицал еxпериенцес

2009 Працтицал траининг фор цхемицал процесс енгинееринг анд симулатион
Десигн, Германy, Сондерсхаусен, ресеарцх цомпанy К – УТЕЦ
АГ САЛТ ТЕЦХНОЛОГИЕС, фром 05.10.2009. то 28.02.2010.

2011 Ресеарцх пројецт он МАX ПЛАНЦК институте фор Дyнамицс оф Цомплеx
Тецхницал Сyстемс, Магдебург, Германy, Јулy – Оцтобер 2011.,
топиц: “Инвестигатион оф О2 редуцтион анд ХЦл оxидатион ин а Цyцлоне
Флоw Реацтор усинг дyнамиц метходс”, – финал Мастер еxам

 

Др Чедомир Марковић, редовни професор Шумарског факултета у Београду
Име: Чедомир
Презиме: Марковић
Средње слово: М
Датум рођења: 8.4.1966. године
Место рођења: Алексинац
Титула: доктор наука
Звање: редовни професор
Запослење: Универзитет у Беграду, Шумарски факултет
Досадашњи ток образовања:
1973 – 81: Основна школа
1981 – 85: Средња школа (Усмерено образовање – лабораторијски техничар за биологију)
1986 – 91: Основне студије на Шумарском факултету Универзитета у Београду
1991 – 95: Последипломске студије на Катедри за заштиту шума, дрвета и украсних биљака Шумарског факултета у Београду
1995: Магистарски рад: Проучавање биоекологије храстовог поткорнјака Сцолyтус интеицатус Ратз. (Цолеоптера, Сцолyтидае) и његове улоге у процесу сушења храстових шума Србије
1999: Докторска дисертација: Биологија храстовог поткорњака Сцолyтус интрицатус Ратз. (Цолеоптера, Сцолyтидае) у Србији и могућност његовог сузбијања.

Награде
1991 – Награда Шумарског факултета Универзитета у Београду “Јелен” (као најбоље дипломиран студент на смеру за шумарство у 1991. години)
1992 – Награда Универзитета у Београду “Студент генерације “

Запослење
1991 – Асистент приправник на предмету Шумарска ентомологија
1996 – Асистент на предмету Шумарска ентомологија
2000 – Доцент на предмету Шумарска ентомологија
2005 – Ванредни професор за ужу научну област „Заштита шума“
2010 – Редовни професор за ужу научну област „Заштита шума“
2013 – Гостујући професор на Пољопривредном факултету Универзитета у Источном Сарајеву

Ангажовање у настави:
Професор на предметима:
Биолошка заштита шума
Заштита дрвета
Заштита шума
Методе и технике истраживања у Заштити шума
Мониторинг шумских екосистема
Примењена зоологија
Фитофармација
Шумарска ентомологија
Шумарска ентомологија 2

Број објављених научних радова у домаћим и међународним часописима: 80

Чланство у организацијама
од 1991. члан Друштва за заштиту биља Србије
од 1992. члан Ентомолошког друштва Србије

 

Др Зоран Поповић, редовни професор Физичког факултета у Београду

Зоран С. Поповић рођен је 11. фебруара 1960. у Алексинцу где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је у Београду на ПМФ-у, одсек Физика 1983., а од 1984. до данас ради у Институту за нуклеарне науке – “Винча”, Лабораторија за теоријску физику. Од 2005. је у звању научног саветника, што одговара звању редовног професора. Професор је на докторским студијама Физичког факултета у Београду. Провео је преко пет година, у више наврата, на Универзитету у Мисурију где има и почасно професорско звање. Основна проблематика којом се бави је компјутерско испитивање физичких особина материјала. Живи у Београду, ожењен је и отац једног детета.

 

Иван Стаменковић

Ivan Stamenkovic, dr filoloskih naukaИван Стаменковић (8. март 1976), доктор филолошких наука, професор струковних студија на Високој школи за образовање васпитача у Пироту. Завршио основну школу и Гимназију у Алексинцу. Дипломирао на Филозофском факултету у Нишу, 2002. Магистрирао на Филолошком факултету у Београду, 2005. Докторирао на Филозофском факултету у Нишу, 2010. Радио као наставник српског језика и књижевности. Од 2012. ради као професор струковних струдија, на предметима Методика развоја говора и Говорно стваралачко изражавање. Објавио три књиге критичких текстова. Објављује белетристику под псеудонимом Иван Драјзл. До сада је објавио две књиге прича (Приручник за потревљивање, 2002, Ни секс ни град, 2007), један драмски комад (Ђавоља посла, 2007) и два романа (Трагом 41, 2012, Винча – знамење богова, 2015). Последњи роман говори о периоду неолита у Србији и први је који се бави том темом.

 

 

                      

 

Comments are closed.

© 2015 Sofarider Inc. All rights reserved. WordPress theme by Dameer DJ.